ŽENA U UNIFORMI: Svi su joj govorili:"Bolje se ti udaj", a postala je najbolji policajac u Zemunu!
Sa jedne strane pojasa pištolj, sa druge lisice. Uniforma i policijska značka dečački su san koji je uspela da ostvari - jedna žena. Rame uz rame sa kolegama, Isidora Radovanović ovaj "muški" posao odvažno i pravično, a pre svega uspešno, obavlja već 19 godina.
Policajac je odlučila da postane već sa 6 godina.
Kako reaguješ na viceve o policajcima još plavušama?
- Smejem se i uvek ih prva ih ja pričam, interesantni. Ne vređam se, ni na izraz pandur. To uopšte nije uvreda. Ja kad lupim neku glupost, moj prvi tata prokomentaripe: "Šta sam ja Bogu skrivio, pa mi je ćerka i policajac i plavuša?", naravno, u šali.
- Odrasla sam u Gornjem Milanovcu u zgradi koja je fizički spojena sa policijskom stanicom i veliki broj mojih komšija su bili policajci. Uvek me je impresioniralo kako se ponašaju i kao policajci i kao komšije, uvek su zaštitnički nastrojeni... svideo celokupan imidž policajca.
Od ideje, po kojoj se razlikovala od drugih devojčica, nije nijednog trenutka odustala. Iako tada u policiju nisu primali žene, uspela je sama da se izbori za policijsku značku i to turbulentnih 90-ih godina.
- Kada je cela Srbija lupala u šerpe protiv režima, ja sam tražila da radim u policiji. Rođeni brat je išao da ruši Slobu, a ja hoću da budem policajac. Želela sam to iz patriotskih razloga, iz osećaja za pravdu, da ću ja nekom da pomognem, da učinim, da ću da odajem utisak koji su odavali moje komšije policajci.
OVE DIPLOME NEĆE PRIZNAVATI U EVROPI: Ako ste ovde studirali, dobro se zapitajte šta ćete dalje!
Četiri meseca sam išla u MUP, onaj srušeni u Kneza Miloša, i zahtevala da budem policajac. Svaki put su me terali odatle i na kraju sam rekla jednom policajcu koji je stajao ispred: "Jeste li vi svi glupi? Cela Srbija lupa šerpe protiv vas, ja hoću da budem policajac, a vi me terate. Imate li vi nekog šefa?" I onda me primi neki šef, on obavi razgovor sa mnom i kaže mi: "Počećeš da radiš, ali mi nemamo ženu policajca".
- Kada sam završila kurs za policajca, tata me je prošetao po Gornjem Milanovcu kao mečku - priča kroz smeh ova srdačna policajka i dodaje - jako je bio ponosan na mene u uniformi, ali i ostali članovi porodice.
I PUNOLETNI MOGU U DOM ZA SIROČAD: Ovo je priča mladića iz Zvečanske!
"Bolje se ti udaj, rađaj decu"
Bilo joj je jako teško kada je uskočila u policijske cipele. Sujeta, ego, neprihvatanje i nepoverenje od strane kolega, samo zato što je žena, otežavali su joj posao i mogućnost da uživa u onome što radi.
- Prvih godinu dana plakala sam Bože sačuvaj, iako sam jakog mentalnog sklopa. Uvek je postojala ta prepreka – "a ona je žensko".
U početku su mi govorili: "Što si ti to odabrala? Bolje se ti udaj... Vrati se u Gornji Milanovac, rađaj decu... Nije ovo posao za tebe". To je izazivalo kod mene suze. Danas sam ravnopravna ovde i moje mišljenje se uvažava.
I ne samo ravnopravna, Isidora je već dva puta proglašena za najboljeg policajca na opštini Zemun. Dok o tome priča u njenoj kancelariji uočavamo oba priznanja, još mnoge nagrade, ali i porodičnu sliku i njen portret na zidu kancelarije u kojoj nas je ugostila kao u svojoj kući.
Život dece u Zvečanskoj: Kako kada te svi napuste?
Prva intervencija - samoubistvo
Teških situacija u ovakvom poslu uvek ima. Na nesreću, sa jednom takvom susrela se već prvog radnog dana.
- Bila sam sva ponosna, uzbuđena, sad ću ja da hvatam lopove, ono, samoubistvo. To je bilo samoubistvo na Novom Beogradu koje nismo uspeli da sprečimo. Pozvali nas njeni roditelji. Došli smo, devojka je stajala na terasi. Pokušali smo da pregovaramo, ona je samo skočila i razbila se u komade. To mi je prva intervencija u životu.
ŠTA SVE MOŽETE DA URADITE ZA 10 MINUTA: U Pančevu da podignete dokumenta, jer im je to RADNO VREME!
Teške situacije i upotreba sile
- Dešavalo se da prisustvujem upucavanjima, da ja pucam, da koristim prinudna sredstva vezivanja, palicu... Jednom sam se vraćala sa posla i u prolazu na Mostarskoj petrlji dečko me je sa leđa obuhvatio, ja izvadim pištolj i pucam. To je bio pucanj upozorenja i onda je on pobegao, ali kasnije, kad smo došlli na uviđaj, on se vratio posle sat dva i mi ga tu lišimo slobode. Ispostavilo se kasnije da je izvršio 14 napada na žene. Takođe sam se i potukla, to je bilo na Exitu 2003.
Da se njen posao ne završava nakon smene govore i situacije u kojima je intervenisala i u civilu, ali kako kaže, do takvih intervencija dođe dva do tri puta godišnje.
- Dešavalo mi se da se vraćam kući sa posla, ženi pozli, padne, niko ne pomaže. Meni je profesija takva da imam obavezu da pomognem, iako znam da ću da zakasnim. Džeparoš napada građane, ja idem intervenišem. Pravi policajac je i privatno policajac. Potuku se ljudi u autobusu, ja priđem vozaču, legitimišem se i pozovem patrolu. Treba uvek proceniti situaciju.
NEMA VIŠE: Maloletnike u Srbiji čeka VELIKA zabrana koju nisu ni sanjali!
Iznenadne intervencije, stresne situacije, ali i kobni slučajevi nešto su kroz šta prolazi svaki policajac. Na pitanje postoji li bilo kakav način da se čovek navikne na ovakve situacije, Isidora objašnjava da se čovek instinktivno vremenom istrenira kako da kontroliše emocije.
- Svako veče kad legnem razmišljam da l sam dobro postupila u svim slučajevima. Radi se o ljudskim životima, porodici, deci, al tu zatvaram problem, ja se sutra emotivno ne sećam. Sve slučajeve pamtim. Posle takvih intervencija mnogo više cenim život. Svako bira svoj put. Ko će da ide kao kriminalac jednog dana će završiti upucan, u problemu. Teba se prepustiti životu, ali sam biraš put - zaključuje policajka Radovanović.
