Život i tradicija Jazida
Zbog napada terorističke organizacije „Islamska država“, Jazidi su preko noći dospeli u centar pažnje svetske javnosti. Istovremeno, malo se zna o njihovim verovanjima i običajima.
Oni veruju u jednog, svevišnjeg boga- ali ne i đavola ili satanu, koji se suprostavlja božanskoj volji. Centralnu ulogu ima Melek Taus "Paunov anđeo". Po jazidskoj mitologiji, Bog je Meleka Tausa postavio za zapovednika sedmorice anđela koji čuvaju svet.
Sveto mesto
Najvažnije svetilište Jazida je Lališ u severnom Iraku. Tamo se nalaze dva sveta izvora kao i grob šeika Adi Ibn-Musafira, najznačajnijeg sveca njihove vere. Danas tu zabačenu oblast čuvaju kurdski borci - Pašmerge. Svake godine, hiljade Jazida odlaze na hodočašće u Lališ. Tamo odaju poštu svojim svecima i slave uz tradicionalnu muziku. Mnogi Jazidi doživljavaju ta putovanja kao sastanak "velike jazidske porodice". Tradicionalno okupljanje hodočasnika dešava se svakog oktobra.
Iračko poreklo
Najveći deo od ukupno 800.000 Jazida živi u severnom Iraku. Ima i malih grupa u Siriji, Turskoj, Jermeniji i Gruziji. Većina govori kurdski kao maternji jezik. Što se tiče Evrope, najveća jazidska zajednica živi u Nemačkoj- tamo ih ima preko 60.000.
Diskriminacija i progon
Jazidi su progonjeni daleko pre pojave grupe Islamska država koja čini verski motivisane zločine na njihovoj teritoriji. I pod režimom Sadama Huseina, kao i pre njega, pojedine verske grupacije su ih doživljavale kao neprijatelje i optuživale ih za obožavanje đavola. Pojedini muslimani smatraju da su Jazidi otpadnička sekta. Nemački Jazidi su proteklih nedelja putem demonstracija tražili zaštitu za svoje prijatelje i rođake u Iraku. Veliki deo njih zahteva da Evropska unija postupa odlučnije. Većina Jazida u Nemačkoj dospeli su u tu zemlju kao Izbeglice, tokom osamdesetih godina.
Jazidske tradicije
Jazidi poštuju svoje običaje i u Nemačkoj. U to spada tradicionalna nošnja za svečane prilike. Deo jazidske zajednice postaje se isključivo rođenjem. Njima su strana nastojanja da se drugi ljudi preobrate u jazidsku religiju. Istovremeno, nije lako napustiti tu versku zajednicu. Porodični klanovi često sprečavaju brak sa osobama koje nisu iste vere.
U Hanoveru i u drugim nemačkim zajednicama gde živi puno Jazida, postoji i mogućnost da se preminuli sahrane u skladu sa starim tradicijama. Groblja su za to izdvojila posebna grobna mesta i prostore u kojima se pokojnici otpravljuju na počinak uz jazidske obrede, prenosi Deutsche Welle. Pre uvođenja tog običaja, preminuli iz te zajednice obično su bili transportovani u jazidsku postojbinu.
