Značaj Evropske komisije
EVROPA - Evropska komisija je izvršni organ Evropske unije, svojevrsna Vlada EU. Predstavlja jednu od tri glavne institucije koje upravljaju Unijom. Iako se pedesete godine prošlog veka uzimaju kao datum nastanka Unije tek je Masrtihtskim ugovorom iz 1993. godine EU prerasla u političku organizaciju sa svojim međunarodnopravnim subjektivitetom.
Predsednika i članove Komisije biraju zemlje članice pošto ga prethodno odobri Evropski parlament. Članovi Komisije, iako državljani članica EU, ne predstavljaju u tom telu svoje države, već zastupaju interese EU. Pri tome im Osnivački ugovor garantuje potpunu nezavisnost, te su zabranjeni pritisci nacionalnih vlada, ali i drugih institucija EU na rad članova Komisije.
Komisija je izvršni organ institucionalnog sistema Unije. Ima pravo da daje nacrte zakona i potom ih predstavi Parlamentu i Savetu ministara. Kao Unijino izvršno telo, odgovorno je za implementiranje evropskog zakonodavstva (direktive, regulacije, odluke), budžet i programe usvojene od strane Parlamenta i Saveta. Takođe, predstavlja Uniju na međunarodnoj sceni i pregovara oko međunarodnih dogovora, uglavnom na polju razmene i saradnje.
Komisija EU ima 27 komesara. Među njima se bira predsednik i potpredsednici Komisije. Kandidate za mesto komesara predlažu vlade članica, a za njihov izbor neophodna je saglasnost Evropskog parlamenta. Mandat komesara traje pet godina.
Žoze Manuel Barozo
Bio je premijer Portugala od 6. aprila 2002. godine do 17. jula 2004. godine. Dva puta je biran na mesto predsednika Evropske komisije, prvi put 2004. godine, pa je reizabran 2009. godine, sa 488 glasova za, 137 protiv i 72 uzdržana. On je 11. po redu predsednik EK, a sa drugim mandatom Barozo se izjednačio sa francuskim političarem Žakom Deelorom, koji je na čelu Evropske komisije bio u dva mandata, od 1985. do 1995. godine.
U jednom od svojih poslednjih govora na mestu predsednika EK ocenjujući stanje EU, Barozo je rekao da je primer dijaloga Beograda i Prištine dokaz snage evropske perspektive. Barozo je ukazao da se privrede najproblematičnijih zemalja kao što su Portugal, Grčka i Španija oporavljaju i prvi put od početka krize beleže pozitivne rezultate.
"Evropa je pre 100 godina hodajući u snu ušla u Prvi svetski rat, a sada otvorenih očiju koračamo u bolju budućnost" rekao je Barozo, dodajući da nema povratka na staro i da je neophodno nastaviti reforme i uspostaviti bankarsku uniju kako bi se eliminisao rizik od novih potresa.
Barozo je opisao EU kao “najveći mirovni projekat u istoriji”, podsetivši da dojučerasnji neprijatelji u njoj dobro sarađuju.
Barozo je poručio da glašaci treba dobro da razmisle kakvu EU žele i upozorio na rastuću opasnost od nacionalizma i populizma.
"Neki jedva čekaju da nacionalizuju svaki uspeh i evropeizuju svaki promašaj", naglasio je Barozo.
