Значај Европске комисије

Председника и чланове Комисије бирају земље чланице пошто га претходно одобри Европски парламент. Чланови Комисије, иако држављани чланица ЕУ, не представљају у том телу своје државе, већ заступају интересе ЕУ. При томе им Оснивачки уговор гарантује потпуну независност, те су забрањени притисци националних влада, али и других институција ЕУ на рад чланова Комисије.

Комисија је извршни орган институционалног система Уније. Има право да даје нацрте закона и потом их представи Парламенту и Савету министара. Као Унијино извршно тело, одговорно је за имплементирање европског законодавства (директиве, регулације, одлуке), буџет и програме усвојене од стране Парламента и Савета. Такође, представља Унију на међународној сцени и преговара око међународних договора, углавном на пољу размене и сарадње.

Комисија ЕУ има 27 комесара. Међу њима се бира председник и потпредседници Комисије. Кандидате за место комесара предлажу владе чланица, а за њихов избор неопходна је сагласност Европског парламента. Мандат комесара траје пет година.

Жозе Мануел Барозо

Био је премијер Португала од 6. априла 2002. године до 17. јула 2004. године. Два пута је биран на место председника Европске комисије, први пут 2004. године, па је реизабран 2009. године, са 488 гласова за, 137 против и 72 уздржана. Он је 11. по реду председник ЕК, а са другим мандатом Барозо се изједначио са француским политичарем Жаком Деелором, који је на челу Европске комисије био у два мандата, од 1985. до 1995. године.

У једном од својих последњих говора на месту председника ЕК оцењујући стање ЕУ, Барозо је рекао да је пример дијалога Београда и Приштине доказ снаге европске перспективе. Барозо је указао да се привреде најпроблематичнијих земаља као што су Португал, Грчка и Шпанија опорављају и први пут од почетка кризе бележе позитивне резултате.

"Европа је пре 100 година ходајући у сну ушла у Први светски рат, а сада отворених очију корачамо у бољу будућност" рекао је Барозо, додајући да нема повратка на старо и да је неопходно наставити реформе и успоставити банкарску унију како би се елиминисао ризик од нових потреса.

Барозо је описао ЕУ као “највећи мировни пројекат у историји”, подсетивши да дојучерасњи непријатељи у њој добро сарађују.

Барозо је поручио да глашаци треба добро да размисле какву ЕУ желе и упозорио на растућу опасност од национализма и популизма.

"Неки једва чекају да национализују сваки успех и европеизују сваки промашај", нагласио је Барозо.