Zvezdo, gde je zapelo?
Igrači Crvene zvezde mogu u pomoć da zovu razne šamane, vračeve da bacaju bob ili kokošije nogice, ali trud i zalaganje im niko neće dati ili vratiti. Ovo je uz atmosferu krucijalna stvar s kojom se, verujemo, bore svi u crveno-belom.
Dejan Radonjić, trener košarkaša Crvene zvezde, ima veoma težak zadatak ispred sebe. Ne samo da „sklopi“ mozaik koji se posle dva meseca sezone raspadao nekoliko puta već i da ubedi navijače, simpatizere i sve ostalje ljubitelje košarke da on danas nema isti tim koji je imao prošle sezone. Nema i to bi gore navedenima trebalo da bude jasno!
Da ne bismo elaborirali na temu „Zvezda danas, Zvezda juče“, moramo da kažemo da veliki kadrovski problemi umnogome „kroje“ način i sistem igre. Sistem igre koji svi igrači i dalje uče. No, trud, zalaganje, skok, pa i odbrana nisu sekvence koje se uče već su to stvari koje se rade ili ne. Tu trener ne pomaže! Šut je promenljiva kategorija i može da te krene, a i ne mora...
Opet, crveno-beli danas imaju i organizacione probleme. Organizacione na terenu, pošto sam klub, iako vreme ne ide na ruku, radi veoma dobro. Gal Mekel je na Evrobasketu bio udarna igla Izraela, košgeter, ali ne i odlični dodavač. Rajan Tompson je u Beograd stigao kao šampion Nemačke i jedan od, procentualno, najboljih šutera, ali deluje da je on još uvek u velikom kanalu i da mu, ako ne trenira jače i ukoliko ne dobije još veću podršku saigrača, sledi Sofoov scenario – raskid ugovora. Međutim, dobra je stvar da je sam svestan nezavidne situacije u kojoj se nalazi, a poziv na pomoć „košarkaških bogova“, bez gore spomenutih stvari neće doći. Tomsona ne ide, kao što ni, recimo, Čarlsa Dženkinsa prošle sezone nije išlo. Ako se ne varam, Dženkinsa su svi istrpeli i on je svoje poene dao kada je trebalo. Dakle, bez treninga i atmosfere Tompson, a, Boga mi, i ostali igrači Crvene zvezde mogu u pomoć da zovu amazonske šamane, da bacaju bob ili kokošije nogice...
Nego, kada već spomenusmo atmosferu... Gde je ona nestala? Gde je ona prepoznatljiva požrtvovanost? Trud? Zar i to nije usko povezano sa pričom o skoku? To ili imaš ili nemaš. Porazi, oni teški, srozavaju moral, ali zar se nisu, u ovakvoj konstalaciji snaga, oni očekivali od Reala i Himkija na gostovanjima?! Kada primiš 189 poena u dve utakmice, a pri tome daš samo 124 onda je to tema za analizu. Ali, analizu stanja svesti igrača, ne čisto sportsku, kvalitativnu jer to nije bilo sporno u duelima s Realom i ruskom „legijom“. Atmosfera? Poraz od Olimpije bi mogao da se tretira sa sportske strane, ali bi se, ako se ne varam, sve ponovo svelo pod tu jednu reč – atmosfera.
Deluje da osim mnogostruko manjeg budžeta za Evroligu i atmosfera danas pravi razliku! To je ono na čemu bi, a valjda on sam to zna, Dejan Radonjić morao da poradi. Ponajpre, jer je očigledno da će do Nove godine Zvezda promeniti još malo sastav.
