Звездо, где је запело?
Играчи Црвене звезде могу у помоћ да зову разне шамане, врачеве да бацају боб или кокошије ногице, али труд и залагање им нико неће дати или вратити. Ово је уз атмосферу круцијална ствар с којом се, верујемо, боре сви у црвено-белом.
Дејан Радоњић, тренер кошаркаша Црвене звезде, има веома тежак задатак испред себе. Не само да „склопи“ мозаик који се после два месеца сезоне распадао неколико пута већ и да убеди навијаче, симпатизере и све остаље љубитеље кошарке да он данас нема исти тим који је имао прошле сезоне. Нема и то би горе наведенима требало да буде јасно!
Да не бисмо елаборирали на тему „Звезда данас, Звезда јуче“, морамо да кажемо да велики кадровски проблеми умногоме „кроје“ начин и систем игре. Систем игре који сви играчи и даље уче. Но, труд, залагање, скок, па и одбрана нису секвенце које се уче већ су то ствари које се раде или не. Ту тренер не помаже! Шут је променљива категорија и може да те крене, а и не мора...
Опет, црвено-бели данас имају и организационе проблеме. Организационе на терену, пошто сам клуб, иако време не иде на руку, ради веома добро. Гал Мекел је на Евробаскету био ударна игла Израела, кошгетер, али не и одлични додавач. Рајан Томпсон је у Београд стигао као шампион Немачке и један од, процентуално, најбољих шутера, али делује да је он још увек у великом каналу и да му, ако не тренира јаче и уколико не добије још већу подршку саиграча, следи Софоов сценарио – раскид уговора. Међутим, добра је ствар да је сам свестан незавидне ситуације у којој се налази, а позив на помоћ „кошаркашких богова“, без горе споменутих ствари неће доћи. Томсона не иде, као што ни, рецимо, Чарлса Џенкинса прошле сезоне није ишло. Ако се не варам, Џенкинса су сви истрпели и он је своје поене дао када је требало. Дакле, без тренинга и атмосфере Томпсон, а, Бога ми, и остали играчи Црвене звезде могу у помоћ да зову амазонске шамане, да бацају боб или кокошије ногице...
Него, када већ споменусмо атмосферу... Где је она нестала? Где је она препознатљива пожртвованост? Труд? Зар и то није уско повезано са причом о скоку? То или имаш или немаш. Порази, они тешки, срозавају морал, али зар се нису, у оваквој консталацији снага, они очекивали од Реала и Химкија на гостовањима?! Када примиш 189 поена у две утакмице, а при томе даш само 124 онда је то тема за анализу. Али, анализу стања свести играча, не чисто спортску, квалитативну јер то није било спорно у дуелима с Реалом и руском „легијом“. Атмосфера? Пораз од Олимпије би могао да се третира са спортске стране, али би се, ако се не варам, све поново свело под ту једну реч – атмосфера.
Делује да осим многоструко мањег буџета за Евролигу и атмосфера данас прави разлику! То је оно на чему би, а ваљда он сам то зна, Дејан Радоњић морао да поради. Понајпре, јер је очигледно да ће до Нове године Звезда променити још мало састав.
