Da li nas mobilni telefoni zaista PRISLUŠKUJU? Kako znaju o čemu pričamo i otkuda nam iskaču reklame o tom sadržaju

Da li vam se nekada dogodilo da pričate sa nekom osobom o određenom proizvodu koji želite da kupite ili se jednostavno o istom samo raspitujete, da bi vam vrlo brzo tokom dana na telefon stigla reklama upravo za tu ili sličnu stvar?

Ukoliko ste odgovorili potvrdno, sasvim je moguće da ste pomislili i to da vas vaš pametni telefon prisluškuje…

Realnost je, ipak nešto drugačija, a istina je da nema potrebe da tako nešto radi pošto postoje znatno lakši načini da se stigne do željenih informacija.

U većini slučajeva korisnici pametnih telefona svojevoljno predaju te podatke.

U nastavku ćemo se osvrnuti na kakve načine pametni telefoni prikupljaju podatke o korisnicima i navešćemo par najučestalijih primera kako ceo taj sistem funkcioniše.

Da li telefoni prisluškuju

Većina nas redovno otkriva svoje podatke širokom spektru veb lokacija i aplikacija. To uglavnom radimo kad dozvolimo programima pristup određenim funkcijama ili kada omogućimo kolačićima (cookies) da prate našu online aktivnost. Ti kolačići imaju i funkciju da zapamte detalje o interakciji na datoj stranici, on će na primer sačuvati vaše podatke o prijavi kako bi sledeći put mogli da se ulogujete/prijavite bez ikakvog unosa.

Postoje i drugačiji kolačići (third-party) koje kreiraju domeni koji su izvan stranice koju posećujete. Uglavnom su u pitanju reklamne kompanije koje sarađuju sa tim stranicama i aplikacijama. One njima omogućavaju pristup podacima koje skupe (a vi ćete im omogućiti pristup tako što kliknete na pop-up prozor koji je iskočio).

Oglašivači potom prave vaš profil u kom će stajati podaci o vašoj rutini tj. onome kako se ponašate na internetu i na datom sajtu ili servisu i usluzi, šta želite, šta tražite, gledate, klikćete, šta vam je potrebno itd. Te kompanije neprestano nastoje da procene kako će se kotirati njihovi proizvodi i kako se njihov plasman razlikuje na osnovu faktora kao što su godine, pol, visina, težina, posao, hobi i ostali podaci korisnika.

Klasifikacijom i grupisanjem ovih podataka, oglašivači poboljšavaju svoj algoritam koristeći nešto što se zove "recommender systems to target", što im pomaže da plasiraju odgovarajuću reklamu kod svakog korisnika sa velikom preciznošću, iako oni u najvećem broju slučajeva ne znaju ko ste vi tj. vaše pravo ime, prezime ili neke druge lične podatke.

Kompjuteri rade "u pozadini"

Nekoliko tehnika mašinskog učenja veštačke inteligencije potpomaže sistemu da filtrira i analizira vaše podatke. RL agent (reinforcement learning tip mašinskog učenja) će sebe obučiti da na osnovu povratnih informacija dobijenih interakcijom korisnika shvati šta je istom "potrebno".

Kad pogledate ili kliknete dugme Like na bilo kojoj objavi, vi šaljete "reward" signal RL agentu koji potvrđuje da ste zainteresovani za tu objavu ili autora. Kako god da okrenete, podaci o vašim interesovanjima i nastojanjima su poslati RL agentu. Ukoliko aktivno označavate da vam se dopada nešto, sistem će to prepoznati i slaće vam reklame kompanija koje mogu da ponude sličan proizvod ili sadržaj.

Preporuke za oglase mogu se zasnivati i na drugim podacima, uključujući, ali ne ograničavajući se na:

Druge reklame na koje ste kliknuli
Lične podatke koje ste podelili sa platformom (godine, elektronska adresa, pol, lokacija, koji uređaj koristite da biste pristupili toj platformi...)
Informacije koje su sa tom platformom podelili drugi oglašivači ili marketinški partneri koji vas već imaju u svom registru ili
Specifične stranice i grupe koje ste lajkovali.
AI algoritmi mogu da pomognu oglašivačima da konstruišu vaše prisustvo na društvenim mrežama, ali i da odrede sa kojim ljudima imate najviše interakcija tj. kontakata ili interesovanja za njih. Ne samo da mogu da vas ciljaju reklamama koje su namenjene vama, već koriste i podatke vaših prijatelja i članova porodice kako bi plasirali vama reklame koje bi obično išle njima.

Iako aplikacije treba da dostave jasne uslove korišćenja i pravila o prikupljanju podataka korisnika, na vama je da budete oprezni i da vodite računa o tome kom programu ćete dati pristup (to može biti pristup za lokaciju, kameru, kontakte, galeriju i tako dalje).

Vodite se logikom, ukoliko želite da imate aplikaciju za vremensku prognozu onda treba da joj osposobite lokaciju kako bi znala u kom kraju se nalazite, kao što će WhatsApp aplikaciji biti potreban pristup kameri i mikrofonu da biste mogli da je koristite tj. šaljete i primate glasovne poruke, audio ili video pozive. Logično…

Ne želite da budete predvidljivi?

Najjednostavnije rešenje kako da limitirate koji podaci vam izmiču jeste da kontrolišete koje aplikacije imate u telefonu i da im onemogućite dozvole. Ukoliko je to moguće, izbegavajte da prihvatite kolačiće i još važnije - nemojte da se prijavljujete na svoje naloge sa društvenih mreža preko nepouzdanih internet stranica i servisa. Ako baš morate, poželjno je da imate i rezervni mejl kako biste se prijavili.

Odlična ideja je i da koristite VPN na svojim uređajima, a pojedini internet pregledači već imaju ugrađenu tu opciju! Uz pomoć njega ćete zamaskirati vašu IP adresu i enkriptovati online aktivnost.

Ukoliko i dalje mislite da vas telefon prisluškuje, možete sami da testirate tako što ćete onemogućiti pristup mikrofonu vašim aplikacijama, pa potom je potrebno da pričate jasno i glasno o nekom proizvodu kog do sada niste spominjali, tražili na internetu, itd...

Ponovite taj proces nekoliko puta, a ako vam se ne pojavi reklama za taj proizvod posle nekoliko dana, to znači da vas telefon ne prisluškuje, jer ima mnogo lakših načina kako da dođe do potrebnih informacija.

I na kraju - ako vas telefon snima u pozadini tj. ako zaista neka aplikacija sluša šta govorite ili vas čak snima u pozadini, i Android i iPhone će vas o tome obavestiti tačkicama na ekranu - koja boja šta znači pogledajte priču o tome u našoj vesti posvećenoj samo toj opciji, koja je tek nedavno dodata.