Да ли нас мобилни телефони заиста ПРИСЛУШКУЈУ? Како знају о чему причамо и откуда нам искачу рекламе о том садржају

Да ли вам се некада догодило да причате са неком особом о одређеном производу који желите да купите или се једноставно о истом само распитујете, да би вам врло брзо током дана на телефон стигла реклама управо за ту или сличну ствар?

Уколико сте одговорили потврдно, сасвим је могуће да сте помислили и то да вас ваш паметни телефон прислушкује…

Реалност је, ипак нешто другачија, а истина је да нема потребе да тако нешто ради пошто постоје знатно лакши начини да се стигне до жељених информација.

У већини случајева корисници паметних телефона својевољно предају те податке.

У наставку ћемо се осврнути на какве начине паметни телефони прикупљају податке о корисницима и навешћемо пар најучесталијих примера како цео тај систем функционише.

Да ли телефони прислушкују

Већина нас редовно открива своје податке широком спектру веб локација и апликација. То углавном радимо кад дозволимо програмима приступ одређеним функцијама или када омогућимо колачићима (цоокиес) да прате нашу online активност. Ти колачићи имају и функцију да запамте детаље о интеракцији на датој страници, он ће на пример сачувати ваше податке о пријави како би следећи пут могли да се улогујете/пријавите без икаквог уноса.

Постоје и другачији колачићи (third-party) које креирају домени који су изван странице коју посећујете. Углавном су у питању рекламне компаније које сарађују са тим страницама и апликацијама. Оне њима омогућавају приступ подацима које скупе (а ви ћете им омогућити приступ тако што кликнете на поп-уп прозор који је искочио).

Оглашивачи потом праве ваш профил у ком ће стајати подаци о вашој рутини тј. ономе како се понашате на интернету и на датом сајту или сервису и услузи, шта желите, шта тражите, гледате, кликћете, шта вам је потребно итд. Те компаније непрестано настоје да процене како ће се котирати њихови производи и како се њихов пласман разликује на основу фактора као што су године, пол, висина, тежина, посао, хоби и остали подаци корисника.

Класификацијом и груписањем ових података, оглашивачи побољшавају свој алгоритам користећи нешто што се зове "recommender systems то таргет", што им помаже да пласирају одговарајућу рекламу код сваког корисника са великом прецизношћу, иако они у највећем броју случајева не знају ко сте ви тј. ваше право име, презиме или неке друге личне податке.

Компјутери раде "у позадини"

Неколико техника машинског учења вештачке интелигенције потпомаже систему да филтрира и анализира ваше податке. РЛ агент (реинфорцемент леарнинг тип машинског учења) ће себе обучити да на основу повратних информација добијених интеракцијом корисника схвати шта је истом "потребно".

Кад погледате или кликнете дугме Like на било којој објави, ви шаљете "reward" сигнал РЛ агенту који потврђује да сте заинтересовани за ту објаву или аутора. Како год да окренете, подаци о вашим интересовањима и настојањима су послати РЛ агенту. Уколико активно означавате да вам се допада нешто, систем ће то препознати и слаће вам рекламе компанија које могу да понуде сличан производ или садржај.

Препоруке за огласе могу се заснивати и на другим подацима, укључујући, али не ограничавајући се на:

Друге рекламе на које сте кликнули
Личне податке које сте поделили са платформом (године, електронска адреса, пол, локација, који уређај користите да бисте приступили тој платформи...)
Информације које су са том платформом поделили други оглашивачи или маркетиншки партнери који вас већ имају у свом регистру или
Специфичне странице и групе које сте лајковали.
АИ алгоритми могу да помогну оглашивачима да конструишу ваше присуство на друштвеним мрежама, али и да одреде са којим људима имате највише интеракција тј. контаката или интересовања за њих. Не само да могу да вас циљају рекламама које су намењене вама, већ користе и податке ваших пријатеља и чланова породице како би пласирали вама рекламе које би обично ишле њима.

Иако апликације треба да доставе јасне услове коришћења и правила о прикупљању података корисника, на вама је да будете опрезни и да водите рачуна о томе ком програму ћете дати приступ (то може бити приступ за локацију, камеру, контакте, галерију и тако даље).

Водите се логиком, уколико желите да имате апликацију за временску прогнозу онда треба да јој оспособите локацију како би знала у ком крају се налазите, као што ће WhatsApp апликацији бити потребан приступ камери и микрофону да бисте могли да је користите тј. шаљете и примате гласовне поруке, аудио или видео позиве. Логично…

Не желите да будете предвидљиви?

Најједноставније решење како да лимитирате који подаци вам измичу јесте да контролишете које апликације имате у телефону и да им онемогућите дозволе. Уколико је то могуће, избегавајте да прихватите колачиће и још важније - немојте да се пријављујете на своје налоге са друштвених мрежа преко непоузданих интернет страница и сервиса. Ако баш морате, пожељно је да имате и резервни мејл како бисте се пријавили.

Одлична идеја је и да користите ВПН на својим уређајима, а поједини интернет прегледачи већ имају уграђену ту опцију! Уз помоћ њега ћете замаскирати вашу ИП адресу и енкриптовати online активност.

Уколико и даље мислите да вас телефон прислушкује, можете сами да тестирате тако што ћете онемогућити приступ микрофону вашим апликацијама, па потом је потребно да причате јасно и гласно о неком производу ког до сада нисте спомињали, тражили на интернету, итд...

Поновите тај процес неколико пута, а ако вам се не појави реклама за тај производ после неколико дана, то значи да вас телефон не прислушкује, јер има много лакших начина како да дође до потребних информација.

И на крају - ако вас телефон снима у позадини тј. ако заиста нека апликација слуша шта говорите или вас чак снима у позадини, и Андроид и iPhone ће вас о томе обавестити тачкицама на екрану - која боја шта значи погледајте причу о томе у нашој вести посвећеној само тој опцији, која је тек недавно додата.