KONAČNI KRAJ PANDEMIJE! Napravili veštačku inteligenciju koja predviđa buduće korona viruse!
Tražeći biološke obrasce pomoću kojih bi predvideo vrste osetljive na poznate korona viruse, napredni softver je otkrio potencijalne veze između 411 sojeva virusa i 876 vrsta sisara
Multidisciplinarni tim naučnika sa Univerziteta u Liverpulu, predvođen virusologom Markusom Blegrovom, kreirao je algoritam programiran da otkriva nove sojeve koronavirusa među životinjama, koji predstavljaju potencijalnu opasnost za širenje među ljudima.
Cilj projekta je stvaranje mogućnost da, u budućnosti, može da se predvidi i spreči pojava virusa i širenje pandemije, kakva je ova koju imamo danas.
U stvranju algoritma, naučnici su se služili kombinacijom fundamentalne biologije i mašinskog učenja. Njihov algoritam je već uspeo da predvidi više potencijalnih domaćina novih virusnih sojeva nego što je to do sada bilo moguće.
- Želeli smo da otkrijemo odakle bi mogao da stigne sledeći koronavirus. Jedan od načina na koji se generišu korona virusi je rekombinacija do koje dolazi između dva postojeća virusa. Kada ta dva virusa zaraze istu ćeliju, dolazi do njihove rekombinacije i stvaranja potpuno novog soja virusa - kaže doktor Blegrov.
On i njegove kolege su uspeli da povežu postojeće biološke dokaze u kompjuterski algoritam, učeći računar kako da uoči viruse i vrste njihovih domaćina koji su ili bi mogli da budu najverovatniji izvor ove rekombinacije.
Algoritmu je zadato da pronađe biološke obrasce pomoću kojih bi predvideo koji sisari bi mogli da budu osetljivi na poznate koronaviruse. Napredni softver je uspeo da otkrije potencijalne veze između 411 sojeva korona virusa i 876 vrsta sisara.
Ključni korak je bilo traganje za onim vrstama sisara koje su mogle da u sebi imaju nekoliko virusa odjednom. Jedna od glavnih istraživača na ovom projektu, doktorka Maja Vorde, takođe sa Univerziteta u Liverpulu, uspela je da nauči algoritam da traži uzorake kod onih vrsta kod kojih je verovatnije da će se to i dogoditi.
- Uspeli smo da predvidimo koje su vrste imale priliku da ih zarazi više vrsta korona virusa, i to zato što su veoma usko povezane sa vrstom za koju se zna da nosi koronavirus ili zato što dele isti geografski prostor, rekla je ona.
Naučnici su, na kraju, došli do zaključka da mnogo više sisara predstavlja potencijalne domaćine novim korona virusima nego što se to prethodno mislilo.
Tako je, na primer, za azijsku cibetku palmašicu i slepog miša - velikog potkovnjaka, algoritam ustanovio da mogu da postanu domaćini 32, odnosno 68 različita korona virusa. Kod našem podneblju bližih životinja, algoritam je predvideo da bi kod običnog ježa ili evropskog zeca Sars-CoV-2 virus mogao da se rekombinuje sa drugim postojećim koronavirusima.
Naučnici veruju da će rezultati njihovog istraživanja, objavljenog u časopisu Nature Communications, pomoći u otkirvanju i označavanju onih vrsta koje predstavljaju najveći rizik za prenos koronavirusa na ljude, pošto je nemoguće stalno pratiti čitavu životinjsku populaciju.