КОНАЧНИ КРАЈ ПАНДЕМИЈЕ! Направили вештачку интелигенцију која предвиђа будуће корона вирусе!

Мултидисциплинарни тим научника са Универзитета у Ливерпулу, предвођен вирусологом Маркусом Блегровом, креирао је алгоритам програмиран да открива нове сојеве коронавируса међу животињама, који представљају потенцијалну опасност за ширење међу људима.

Циљ пројекта је стварање могућност да, у будућности, може да се предвиди и спречи појава вируса и ширење пандемије, каква је ова коју имамо данас.

У стврању алгоритма, научници су се служили комбинацијом фундаменталне биологије и машинског учења. Њихов алгоритам је већ успео да предвиди више потенцијалних домаћина нових вирусних сојева него што је то до сада било могуће.

- Желели смо да откријемо одакле би могао да стигне следећи коронавирус. Један од начина на који се генеришу корона вируси је рекомбинација до које долази између два постојећа вируса. Када та два вируса заразе исту ћелију, долази до њихове рекомбинације и стварања потпуно новог соја вируса - каже доктор Блегров.

Он и његове колеге су успели да повежу постојеће биолошке доказе у компјутерски алгоритам, учећи рачунар како да уочи вирусе и врсте њихових домаћина који су или би могли да буду највероватнији извор ове рекомбинације.

Алгоритму је задато да пронађе биолошке обрасце помоћу којих би предвидео који сисари би могли да буду осетљиви на познате коронавирусе. Напредни софтвер је успео да открије потенцијалне везе између 411 сојева корона вируса и 876 врста сисара.

Кључни корак је било трагање за оним врстама сисара које су могле да у себи имају неколико вируса одједном. Једна од главних истраживача на овом пројекту, докторка Маја Ворде, такође са Универзитета у Ливерпулу, успела је да научи алгоритам да тражи узораке код оних врста код којих је вероватније да ће се то и догодити.

- Успели смо да предвидимо које су врсте имале прилику да их зарази више врста корона вируса, и то зато што су веома уско повезане са врстом за коју се зна да носи коронавирус или зато што деле исти географски простор, рекла је она.

Научници су, на крају, дошли до закључка да много више сисара представља потенцијалне домаћине новим корона вирусима него што се то претходно мислило.

Тако је, на пример, за азијску цибетку палмашицу и слепог миша - великог потковњака, алгоритам установио да могу да постану домаћини 32, односно 68 различита корона вируса. Код нашем поднебљу ближих животиња, алгоритам је предвидео да би код обичног јежа или европског зеца Сарс-ЦоВ-2 вирус могао да се рекомбинује са другим постојећим коронавирусима.

Научници верују да ће резултати њиховог истраживања, објављеног у часопису Натуре Communications, помоћи у откирвању и означавању оних врста које представљају највећи ризик за пренос коронавируса на људе, пошто је немогуће стално пратити читаву животињску популацију.