NAJGENIJALNIJE OTKRIĆE! Ako vam pukne ekran MOBILNOG, samo pritisnete i opet je KAO NOV! (VIDEO)
Školarac je slučajno otkrio materijal koji sam sebe popravlja na sobnoj temperaturi.
Japanski naučnici predstavili su novi tip stakla koje može samo sebe da zaceli od napuklina i lomova. Revolucionarni novi ekran mogao bi da dovede do praktično neuništivih telefonskih ekrana, piše Daily Mail. Do otkrića je došlo potpuno slučajno kada je jedan japanski maturant pokušao nešto da zalepi.
Novo staklo od polimera mehanički je izrazito robusno, a opet može s lakoćom da se popravi pritiskom na napuklu površinu. Dovoljno je držati slomljene delove zajedno 30 sekundi na temperaturi od oko 21°C da se stvori spoj koji je u stanju da izdrži teret od 300 grama, a za par sati vraća se na originalnu čvrstoću.
PERVERZIJA ZA GEJMERE: LG napravio novi monitor od 27 inča za odlično igračko iskustvo (VIDEO)
Svojstva polieter-tiourejnog stakla otkrivena su slučajno kada je maturant Ju Janagisava pripremao materijal kao lepilo. Janagisava je rekao kako u početku nije verovao u rezultate te je više puta ponovio eksperiment kako bi bio siguran u pronalazak. "Nadam se da će samopopravljivo staklo postati novi ekološki materijal koji neće morati odmah da se baci ako se razbije - kaže on.
- Visoka mehanička tvrdoća i sposobnost zaceljivanja obično su obostrano isključive - kažu stručnjaci. - Proširenje broja samozaceljivih materijala važan je izazov za održiva društva - dodaju oni.
Polimeri s velikim brojem molekula stvaraju mehanički robusne materijale, ali njih je teško popraviti nakon što puknu. Razlog za to je to što su lanci polimera međusobno isprepleteni, pa preslabo reaguju na pokušaje ponovnog spajanja jednom kada se prekinu.
No, ovde je reč o polimeru sa manjim brojem molekula, koji kada je povezan čvrstim vodonikovim vezama, daje mehančki robustan, ali opet lako popravljiv materijal, uprkos izuzetno niskoj dinamici difuzije. Iako su već napravljeni i neki drugi samopopravljivi materijali, oni većinom zahtevaju zagrevanje na visokim temperaturama, od 120°C ili višim, kako bi se reorganizovale njihove međusobno povezane mreže.
