Publici se obratila NEPOSTOJEĆA LIČNOST kreirana pomoću VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

Najjači utisak među posetiocima konferencije bio je taj da se pomenuti slogan pred njihovim očima pretvorio u niz konkretnih prikaza nove stvarnosti koja nam je stigla i koja fascinira, a to je bila dr Emili Roberts. Nepostojeća ličnost kreirana pomoću veštačke inteligencije upravo za potrebe DIDS 2024.
 

Tim povodom smo postavili par pitanja Danetu Blačiću, kreativnom tehnologu i kreatoru AI ličnosti.
 

 Kako je nastala dr Emili Roberts?
 

- Neka prva ideja za dr Emili Roberts je nastala još tokom Digitalk konferencije u Nišu, kada smo Marijana Borković i ja imali kratak brain storming na temu avatara i digitalnih ljudi. Osnovna ideja je bila da napravim lik koji bi mogao da premise određene poruke ljudima koji dođu na DIDS konferenciju koju organizuje RNIDS, ali i da nastavi da živi posle DIDS-a. U narednim mesecima i sa
sve većim rastom AI trenda i sama ova ideja je evoluirala u tom pravcu. Na kraju, Dr Emili Roberts koja je kompletno napravljena pomoću alata veštačke inteligencije, obratila se publici na samom početku DIDS konferencije.
 

- Njeno obraćanje nastalo je u sve ukupno 5-6 sati efektivnog posla. ChatGPT je kroz jednostavan tekstualni prompt smislio njeno ime, datum rođenja, karijeri. Nakon toga je napisao i scenario za njeno obraćanje na DIDS konferenciji na temu maltretiranje na internetu pomoću Deepfake-ova.

- Njen opis je korišćen u alatu Midjourney kako bismo dobili njen lik. Njen glas je kompletno generisan od strane Elevenlabs.ai alata. Lice je zamenjeno pomoću  Face Fusion alata, usta su sinhronizovana sa Synclabs alatom, a na kraju je sve to spojeno u Adobe After Effects-u - rekao je on.
 

Kako prepoznati deepfake?
 

- Prepoznavanje deepfake sadržaja može biti izazovno, jer tehnologija postaje sve sofisticiranija.
 

- Međutim, postoje neki znakovi koji mogu ukazati na to da je video ili audio snimak možda manipulisan. Evo nekoliko saveta kako da prepoznate deepfake:

• Neusklađenost u govoru ili izrazima lica
   

- Sinhronizacija usana: Ako usne i glas nisu savršeno sinhronizovane, to može biti znak deepfake-a. Izrazi lica: Ako izrazi lica izgledaju čudno ili neprirodno, posebno u kombinaciji s govorom, to može biti indicija.
 

• Nelogičnosti u kvalitetu videa ili audio snimka
   

- Razlike u rezoluciji: Ako određeni delovi videa (poput lica) izgledaju različito u odnosu na ostatak snimka, to može biti znak manipulacije. Šum u pozadini ili neobični zvuci: Neusklađenosti u audio snimku ili neobični zvuci koji ne odgovaraju situaciji mogu biti upozorenje.

• Nelogičnosti u okruženju
   

- Pozadina i osvetljenje: Ako se osvetljenje lica i pozadina ne podudaraju, ili ako postoji neobično ponašanje sjene, to može ukazivati na manipulaciju. Refleksija i tekstura: Nepravilnosti u refleksiji svetlosti na očima ili koži, kao i neobične teksture, mogu biti znakovi deepfake-a.
 

• Analiza ponašanja i pokreta
   

- Neprirodni pokreti: Ako pokreti deluju robotizovano ili neprirodno, to može biti znak. Nekonzistentno ponašanje: Ako osoba na snimku ima ponašanje ili gestikulacije koje su nekarakteristične za nju, vredi biti sumnjičav.
 

• Korišćenje specijalizovanog softvera
   

- Postoje alati i softveri koji su razvijeni specifično za detekciju deepfake sadržaja. Ovi alati analiziraju video i audio snimke tražeći znakove manipulacije.
 

• Provera izvora
   

- Ukoliko je moguće, proverite originalnost sadržaja tražeći originalni izvor. Uporedite sumnjiv sadržaj s pouzdanim izvorima da biste uočili neusklađenosti.
 

- U slučaju Dr Emili Roberts samo par ljudi je postavilo pitanje da li ta osoba postoji, ili konstatovalo da ona ne postoji. Ono što je bilo zajedničko za ovu nekolicinu ljudi jeste da su uradili proveru lika i dela Dr Emili Roberts i videli da ta osoba nema apsolutno nikakav društveni niti poslovni trag koji je ostavila na internetu.
 

• Budite skeptični i edukujte se
   

- Uvek budite skeptični prema senzacionalnim ili neobičnim medijskim sadržajima, posebno ako se šire putem društvenih mreža ili neproverenih kanala.
 

- Važno je napomenuti da se tehnologija za stvaranje deepfake-a neprestano razvija, te će s vremenom biti sve teže uočiti manipulacije. Zato je kritičko razmišljanje i verifikacija izvora informacija ključna - navodi Blačić.

 Kako veštačka inteligencija menja našu svakodnevnicu?
 

- Veštačka inteligencija dramatično menja način na koji živimo i radimo, stvarajući sinergiju između čoveka i tehnologije koja donosi izvanredne rezultate. Trenutno, kombinacija ljudske kreativnosti i empatije sa analitičkom snagom AI-a predstavlja najefikasniji model korišćenja. Ova simbioza se ogleda u raznim aspektima naših života, od poslovanja, preko zdravstva do obrazovanja, gde AI
preuzima repetitivne zadatke i analizu podataka, dok ljudi donose suštinske odluke zasnovane na dubljem razumevanju i empatiji.

- Pitanje je koliko dugo će ova simbioza biti optimalna. Dok države i vlade širom sveta pokušavaju da regulišu razvoj i primenu alata veštačke inteligencije, ono što je sigurno jeste da kompanije koje razvijaju AI rešenja neće stati sa razvojem. Ljudski element, sa svojom sposobnošću za intuiciju i kreativno mišljenje, ostaje ključan. AI, ma koliko napredovao, još uvek ne može replicirati te duboko ljudske kvalitete. Dakle, očekujem da će ova harmonija između čoveka i mašine biti prisutna još barem neko vreme, s tim što će se načini naše interakcije sa AI-om sigurno evoluirati kako tehnologija napreduje. U tom smislu, kontinuirano učenje i prilagođavanje novim tehnološkim trendovima će biti ključ za održavanje i unapređenje ove produktivne saradnje.
 

- Mislim da ćemo u umetnosti i kreativnim industrijama uskoro videti jasnu podelu između ručno izrađenih sadržaja i onih kreiranih uz pomoć veštačke inteligencije, pa čak i potpuno generisanih od strane AI-a. Ova podela ne samo da odražava različite pristupe stvaranju, već i naglašava jedinstvenu vrednost koju ručno izrađeni radovi donose u pogledu ljudske kreativnosti i individualnog izraza. S druge strane, sadržaji kreirani uz pomoć AI-a ili potpuno od strane AI-a otvaraju nove mogućnosti za inovacije i eksperimentisanje, pružajući neviđene forme umetničkog izražavanja koje možda prevazilaze trenutne ljudske kapacitete. 
 

- Verujem da će ova segmentacija obogatiti umetnički svet, pružajući širi spektar izbora i iskustava kako za umetnike tako i za publiku. Važno je, međutim, održavati dijalog između ova dva segmenta, jer interakcija između ljudske kreativnosti i tehnološke inovacije može podstaći nove i uzbudljive oblike umetnosti koji će nas inspirisati na načine koje trenutno možemo samo da zamislimo. U tom kontekstu, kontinuirano istraživanje i eksperimentisanje sa AI u kreativnim procesima će biti ključno za razvoj umetnosti i kulture u budućnosti - bio je njegov odgovor.
 

Kako se prilagoditi i preživeti AI revoluciju?
 

- Prilagođavanje i opstanak u doba AI revolucije zahteva proaktivni pristup koji kombinuje kontinuirano obrazovanje, razvoj veština koje AI teško može replicirati, i adaptaciju na promene u radnom okruženju. Ključne veštine uključuju kreativno mišljenje, emocionalnu inteligenciju, i složeno rešavanje problema. Otvorenost za nove tehnologije i razumevanje kako AI može unaprediti naše poslovanje ili kreativne procese takođe je neophodna. Istovremeno, važno je razviti kritičko razmišljanje kako bismo mogli efikasno prepoznati i proveriti autentičnost informacija u digitalnom svetu. Adaptacija na buduće promene, posebno u umetnosti i kreativnim industrijama, podrazumeva razumevanje kako integracija AI-a može obogatiti kreativni proces, dok održavamo balans između tehnoloških inovacija i ljudskih kvaliteta koji formiraju temelj našeg društva i kulture. U suštini, ključ za preživljavanje i prosperitet u AI eri leži u harmoniji između prihvatanja novih tehnoloških mogućnosti i očuvanja duboko ljudskih aspekata naših života - zaključio je Blačić.