Публици се обратила НЕПОСТОЈЕЋА ЛИЧНОСТ креирана помоћу ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Најјачи утисак међу посетиоцима конференције био је тај да се поменути слоган пред њиховим очима претворио у низ конкретних приказа нове стварности која нам је стигла и која фасцинира, а то је била др Емили Робертс. Непостојећа личност креирана помоћу вештачке интелигенције управо за потребе ДИДС 2024.
 

Тим поводом смо поставили пар питања Данету Блачићу, креативном технологу и креатору АИ личности.
 

 Како је настала др Емили Робертс?
 

- Нека прва идеја за др Емили Робертс је настала још током Дигиталк конференције у Нишу, када смо Маријана Борковић и ја имали кратак браин сторминг на тему аватара и дигиталних људи. Основна идеја је била да направим лик који би могао да премисе одређене поруке људима који дођу на ДИДС конференцију коју организује РНИДС, али и да настави да живи после ДИДС-а. У наредним месецима и са
све већим растом АИ тренда и сама ова идеја је еволуирала у том правцу. На крају, Др Емили Робертс која је комплетно направљена помоћу алата вештачке интелигенције, обратила се публици на самом почетку ДИДС конференције.
 

- Њено обраћање настало је у све укупно 5-6 сати ефективног посла. ChatGPT је кроз једноставан текстуални промпт смислио њено име, датум рођења, каријери. Након тога је написао и сценарио за њено обраћање на ДИДС конференцији на тему малтретирање на интернету помоћу Деепфаке-ова.

- Њен опис је коришћен у алату Midjourney како бисмо добили њен лик. Њен глас је комплетно генерисан од стране Елевенлабс.аи алата. Лице је замењено помоћу  Фаце Фусион алата, уста су синхронизована са Synclabs алатом, а на крају је све то спојено у Adobe Афтер Effects-u - рекао је он.
 

Како препознати деепфаке?
 

- Препознавање деепфаке садржаја може бити изазовно, јер технологија постаје све софистициранија.
 

- Међутим, постоје неки знакови који могу указати на то да је видео или аудио снимак можда манипулисан. Ево неколико савета како да препознате деепфаке:

• Неусклађеност у говору или изразима лица
   

- Синхронизација усана: Ако усне и глас нису савршено синхронизоване, то може бити знак деепфаке-а. Изрази лица: Ако изрази лица изгледају чудно или неприродно, посебно у комбинацији с говором, то може бити индиција.
 

• Нелогичности у квалитету видеа или аудио снимка
   

- Разлике у резолуцији: Ако одређени делови видеа (попут лица) изгледају различито у односу на остатак снимка, то може бити знак манипулације. Шум у позадини или необични звуци: Неусклађености у аудио снимку или необични звуци који не одговарају ситуацији могу бити упозорење.

• Нелогичности у окружењу
   

- Позадина и осветљење: Ако се осветљење лица и позадина не подударају, или ако постоји необично понашање сјене, то може указивати на манипулацију. Рефлексија и текстура: Неправилности у рефлексији светлости на очима или кожи, као и необичне текстуре, могу бити знакови деепфаке-а.
 

• Анализа понашања и покрета
   

- Неприродни покрети: Ако покрети делују роботизовано или неприродно, то може бити знак. Неконзистентно понашање: Ако особа на снимку има понашање или гестикулације које су некарактеристичне за њу, вреди бити сумњичав.
 

• Коришћење специјализованог софтвера
   

- Постоје алати и софтвери који су развијени специфично за детекцију деепфаке садржаја. Ови алати анализирају видео и аудио снимке тражећи знакове манипулације.
 

• Провера извора
   

- Уколико је могуће, проверите оригиналност садржаја тражећи оригинални извор. Упоредите сумњив садржај с поузданим изворима да бисте уочили неусклађености.
 

- У случају Др Емили Робертс само пар људи је поставило питање да ли та особа постоји, или констатовало да она не постоји. Оно што је било заједничко за ову неколицину људи јесте да су урадили проверу лика и дела Др Емили Робертс и видели да та особа нема апсолутно никакав друштвени нити пословни траг који је оставила на интернету.
 

• Будите скептични и едукујте се
   

- Увек будите скептични према сензационалним или необичним медијским садржајима, посебно ако се шире путем друштвених мрежа или непроверених канала.
 

- Важно је напоменути да се технологија за стварање деепфаке-а непрестано развија, те ће с временом бити све теже уочити манипулације. Зато је критичко размишљање и верификација извора информација кључна - наводи Блачић.

 Како вештачка интелигенција мења нашу свакодневницу?
 

- Вештачка интелигенција драматично мења начин на који живимо и радимо, стварајући синергију између човека и технологије која доноси изванредне резултате. Тренутно, комбинација људске креативности и емпатије са аналитичком снагом АИ-а представља најефикаснији модел коришћења. Ова симбиоза се огледа у разним аспектима наших живота, од пословања, преко здравства до образовања, где АИ
преузима репетитивне задатке и анализу података, док људи доносе суштинске одлуке засноване на дубљем разумевању и емпатији.

- Питање је колико дуго ће ова симбиоза бити оптимална. Док државе и владе широм света покушавају да регулишу развој и примену алата вештачке интелигенције, оно што је сигурно јесте да компаније које развијају АИ решења неће стати са развојем. Људски елемент, са својом способношћу за интуицију и креативно мишљење, остаје кључан. АИ, ма колико напредовао, још увек не може реплицирати те дубоко људске квалитете. Дакле, очекујем да ће ова хармонија између човека и машине бити присутна још барем неко време, с тим што ће се начини наше интеракције са АИ-ом сигурно еволуирати како технологија напредује. У том смислу, континуирано учење и прилагођавање новим технолошким трендовима ће бити кључ за одржавање и унапређење ове продуктивне сарадње.
 

- Мислим да ћемо у уметности и креативним индустријама ускоро видети јасну поделу између ручно израђених садржаја и оних креираних уз помоћ вештачке интелигенције, па чак и потпуно генерисаних од стране АИ-а. Ова подела не само да одражава различите приступе стварању, већ и наглашава јединствену вредност коју ручно израђени радови доносе у погледу људске креативности и индивидуалног израза. С друге стране, садржаји креирани уз помоћ АИ-а или потпуно од стране АИ-а отварају нове могућности за иновације и експериментисање, пружајући невиђене форме уметничког изражавања које можда превазилазе тренутне људске капацитете. 
 

- Верујем да ће ова сегментација обогатити уметнички свет, пружајући шири спектар избора и искустава како за уметнике тако и за публику. Важно је, међутим, одржавати дијалог између ова два сегмента, јер интеракција између људске креативности и технолошке иновације може подстаћи нове и узбудљиве облике уметности који ће нас инспирисати на начине које тренутно можемо само да замислимо. У том контексту, континуирано истраживање и експериментисање са АИ у креативним процесима ће бити кључно за развој уметности и културе у будућности - био је његов одговор.
 

Како се прилагодити и преживети АИ револуцију?
 

- Прилагођавање и опстанак у доба АИ револуције захтева проактивни приступ који комбинује континуирано образовање, развој вештина које АИ тешко може реплицирати, и адаптацију на промене у радном окружењу. Кључне вештине укључују креативно мишљење, емоционалну интелигенцију, и сложено решавање проблема. Отвореност за нове технологије и разумевање како АИ може унапредити наше пословање или креативне процесе такође је неопходна. Истовремено, важно је развити критичко размишљање како бисмо могли ефикасно препознати и проверити аутентичност информација у дигиталном свету. Адаптација на будуће промене, посебно у уметности и креативним индустријама, подразумева разумевање како интеграција АИ-а може обогатити креативни процес, док одржавамо баланс између технолошких иновација и људских квалитета који формирају темељ нашег друштва и културе. У суштини, кључ за преживљавање и просперитет у АИ ери лежи у хармонији између прихватања нових технолошких могућности и очувања дубоко људских аспеката наших живота - закључио је Блачић.