Srbija na čelu Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju: "Imamo potencijal i stručne kadrove u ovoj oblasti"
Strategija razvoja do 2025. godine.
Srbija će imati priliku da u naredne tri godine predsedava Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju (GPAI). Reč je o međunarodnoj organizaciji koja nastoji da uspostavi standarde i pravila razvoja veštačke inteligencije. Očekuje se i da krajem godine naša zemlja bude domaćin Samita o veštačkoj inteligenciji, a to bi značilo da će ugostiti ministre iz svih zemalja članica i da će postaviti agendu koja će diktirati o čemu će se na tom samitu diskutovati.
QA testeri u Activision-u oformili najveći sindikat u istoriji gejming industrije
Sagovornici Euronews Srbija kažu da ovo nije iznenađujuća vest za nas, jer kako navode, Srbija je i ranijih godina bila prepoznata kao neko ko ima potencijala i kadrove koji su stručni u ovoj oblasti. Napominju da je uloga koja joj je sada dodeljena velika čast, ali i poligon na kojem, kažu, sada mora da se dokaže i opravda poverenje koje joj je ukazano.
Podsetimo, Srbija je, naime, pre nešto više od godinu dana postala jedna od 29 članica GPAI, a ubrzo nakon toga je dobila priliku da njime predsedava. Stefan Badža, savetnik u Kabinetu predsednice Vlade, rekao je za RTS da je naša država inače prva u regionu koja je postala deo ove grupe.
- Mi smo postali članica konsenzusom i samim članstvom u organizaciji dokazano je da je Srbija već dosta uradila u toj oblasti i da na dobar i odgovoran način razvija veštačku inteligenciju. Sada smo dobili tu veliku priliku, imamo čast da presedavamo i kopredsedavamo organizaciji. Velikom većinom glasova smo dobili to, što pokazuje da su zemlje poput osnivača, poput Francuske, Kanade, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke, podržale Srbiju da vodi ovu organizaciju - objasnio je Badža.
Kako je istakao za GPAI je važno to što radi na uspostavljanju regulative i primene veštačke inteligencije i razvoja u ovoj oblasti.
- Inače, poslednjih godina ova oblast se izuzetno brzo razvija globalno i ono što je najčešća diskusija – na koji način se primenjuju tehnologije i na koji način će da se reguliše njihovo razvijanje u određenim zemljama. Sada je već Evropska unija krenula sa regulativom, tako da je nama važno da smo za stolom kada se odlučuje o tome na koji način će da se reguliše oblast i na koji način će da se primenjuje tehnologija - naveo je on.
Da je vest dobra, potvrdio je nedavno i sam predsedik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da je to "veličanstvena vest za Srbiju".
- Teško je dovoljno naglasiti od kakvog je ovo značaja za našu zemlju u pogledu prisustva u globalnim tokovima razvoja veštačke inteligencije - rekao je Vučić.
Strategija razvoja do 2025. godine
Srbija je inače usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period od 2020. do 2025. godine, koja predviđa njenu primenu u obrazovanju, ekonomiji, uslugama u javnom sektoru i drugim oblastima.
Takođe, prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju koji objavljuje britanska organizacija Oxford Insights u saradnji sa kanadskim International Development Research Center-om, Srbija je 2020. godine bila na 46. mestu od 172 rangirane države.
Ovaj indeks meri indikatore spremnosti u okviru četiri oblasti - upravljanje, infrastruktura i podaci, veštine i obrazovanje i javna uprava i usluge. Na prvom mestu po spremnosti za veštačku inteligenciju Sjedinjene Američke Države, odmah iza nje su Velika Britanija, Finska i Nemačka.
Kako se inače navodi u Strategiji Srbije, država istorijski gledano ima dobro obrazovanje iz tehničkih i prirodnih nauka. Sa ovim se slažu i sagovornici Euronews Srbija, navodeći da naša država ima odgovarajuću tradiciju za novu poziciju koju je Srbija dobila.
Komentarišući vest da bi Srbija mogla da bude domaćin svetskog skupa iz oblasti veštačke inteligencije, profesor biomedicinskog inženjerstva i nanotehnologije dr Đuro Koruga kaže za Euronews Srbija da ne bi bilo prvi put da se desi tako nešto.
- Mi smo početkom devedesetih održali jednu od prvih svetskih konferencija u Dubrovniku. Tada su došli najpoznatiji ljudi i stručnjaci iz ove oblasti iz celog sveta. Među njima je tada bio i naučnik Robert Hecht-Nielsen koji je napravio prvi neuroračunar, ANZA+, za američku vojsku. Zapravo, reč je o računaru koji je sastavljen od veštačkih neurona sa algoritmima koji rade kao biološki neuroni ,i za koji se smatra da "razmišljanja za sebe - kaže Koruga.
Kako dodaje, veštačka inteligencija je u Srbiji zastupljena više od 30 godina i samo se, dodaje, vremenom razvijala.
- Mi smo na primer školovali ljude iz veštačke inteligencije za primenu upravljanja u odgovarajućim sistemima još u drugoj polovini devedesetih godina. Među prvima smo imali neuroračunar ANZA+, a to je osnova za dalji razvoj veštačke inteligencije. On se tada nalazio na Univerzitetu u Beogradu, na Mašinskom fakultetu - kaže on.
Da se polje veštačke inteligencije dovoljno dugo razvija kod nas, mišljenja je i patentni zastupnik i ekspert za AI regulativu Ljubomir Kljajić koji navodi za Euronews Srbija naša zemlja ima dobre stručnjake iz ove oblasti, ali i da je sada pokazala jasnu volju da nastavi da bude uključena u svetske tokove.
- Sada je za Srbiju značajno da nastavi da se dokazuje na polju veštačke inteligencije. Njoj je sada data mogućnost da bude direktno u tokovima razvoja politika i standarda kada je ova oblast u pitanju - kaže Kljajić.
Gde se kod nas primenjuje veštačka inteligencija i kakvi su uslovi za njen razvoj?
Veštačka inteligencija ima potencijal da odgovori na brojne društvene potrebe. Ona se primenjuje u skoro svim oblastima gde se radi o velikom broju podataka i vrši njihova analiza, ali i donose odluke u kratkom vremenskom periodu - od medicine, preko tehnike i upravljačkih sistemima, pa sve do poljoprivrede.
Kljajić objašnjava da ona ima višeznačni pojam i da se pre svega odnosi na granu računarske nauke.
- U kolokvijalnom smislu, kada kažemo veštačka inteligencija mislimo na računarski program, koji je treniran na velikom setu podataka radi prepoznavanja određenih obrazaca (pravila verovatnoće) i koji donosi određenu odluku bez dalje ljudske interakcije, odnosno intervencije. U tom smislu, alati koji koriste modele veštačke inteligencije imaju veći stepen autonomije u odnosu na klasične softverske alate - kaže.
Kako takođe dodaje, Srbija ima veliki potencijal da primenjuje veštačku inteligenciju u to u svim sektorima - od privatnog do javnog.
- Na primer, ona može da se koristi u medicini za lečenje i dijagnostiku, ili u bankarstvu u domenu obrade zahteva klijenata. Čest je i primer primene chat bot forme za olakšanu komunikaciju. Postoje i alati koji koriste modele veštačke inteligencije za nadzor u pisanju teksta. Oni uče iz vašeg stila pisanja i ukazuju na ono što je potrebno gramatičko-jezički popraviti - objašnjava Kljajić.
Sa ovim se slaže i profesor Koruga navodeći da je ona postala sastavni deo života svih, samo je pitanje koliko smo svesni toga.
- Veštačka inteligencija ima primenu svuda, samo zavisi koji je stepen analize podataka potreban. U medicini je lekari koriste da bi došli u što kraćem roku do određene odluke. Takođe, ona je važna i kada je proizvodnja nečega u pitanju. Na primer, izrada nekih sitnih delova kako bi se sklopio i napravio neki proizvod. U proizvodnji imate robota koji radi na principu veštačke inteligencije. Takođe, važna je i u oblasti industrije i poljoprivrede. Sa inteligentnom obradom podataka u poljoprivredi dobijate različite procene, od toga kakav će biti prinos, do toga kako da on bude veći - objašnjava on.
Kako dodaje, ona se na određeni način prožima i kroz svakodnevni život a da mi toga često nismo ni svesni.
- Bez veštačke inteligencije ne možete da imate inteligentne stvari. Imate i pametne kuće. Došli smo do toga da se sijalica ili šporet sami pale. Ona služi i da se napravi optimizacija uštede električne energije u zavisnosti od vaših navika. Ulazi u pore svakodnevnog života. Vidim da je I đaci sve vise koriste da im napiše sastav iz lektire i sastavi pesmicu. Nije za pohvalu, ali je realnost - objasnio je on.
Šta je orngaizacija GPAI?
GPAI je inicijativa koja teži da uspostavi globalne standarde i pravila za razvoj veštačke inteligencije, kao i da ubrza razvoj veštačke inteligencije globalno. Kako navode na svom sajtu, cilj im je da premoste jaz između teorije i prakse u vezi sa veštačkom inteligencijom podržavanjem najsavremenijih istraživanja i primenjenih aktivnosti o prioritetima u vezi sa veštačkom inteligencijom.
- GPAI okuplja angažovane umove i stručnost iz nauke, industrije, civilnog društva, vlada, međunarodnih organizacija i akademske zajednice kako bi podstakao međunarodnu saradnju - navode.
Nastali su 2020. godine kao inicijativa sa više zainteresovanih strana koja okuplja vodeće stručnjake iz nauke, industrije, civilnog društva, međunarodnih organizacija i vlade koji dele vrednosti kako bi se premostio jaz između teorije i prakse u vezi sa veštačkom inteligencijom tako što će podržavati istraživanja u vezi sa veštačkom inteligencijom.
Izvor: Srbija Danas/Evronews.rs
