Србија на челу Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију: "Имамо потенцијал и стручне кадрове у овој области"
Стратегија развоја до 2025. године.
Србија ће имати прилику да у наредне три године председава Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију (ГПАИ). Реч је о међународној организацији која настоји да успостави стандарде и правила развоја вештачке интелигенције. Очекује се и да крајем године наша земља буде домаћин Самита о вештачкој интелигенцији, а то би значило да ће угостити министре из свих земаља чланица и да ће поставити агенду која ће диктирати о чему ће се на том самиту дискутовати.
QA тестери у Ацтивисион-у оформили највећи синдикат у историји гејминг индустрије
Саговорници Euronews Србија кажу да ово није изненађујућа вест за нас, јер како наводе, Србија је и ранијих година била препозната као неко ко има потенцијала и кадрове који су стручни у овој области. Напомињу да је улога која јој је сада додељена велика част, али и полигон на којем, кажу, сада мора да се докаже и оправда поверење које јој је указано.
Подсетимо, Србија је, наиме, пре нешто више од годину дана постала једна од 29 чланица ГПАИ, а убрзо након тога је добила прилику да њиме председава. Стефан Баџа, саветник у Кабинету председнице Владе, рекао је за РТС да је наша држава иначе прва у региону која је постала део ове групе.
- Ми смо постали чланица консензусом и самим чланством у организацији доказано је да је Србија већ доста урадила у тој области и да на добар и одговоран начин развија вештачку интелигенцију. Сада смо добили ту велику прилику, имамо част да преседавамо и копредседавамо организацији. Великом већином гласова смо добили то, што показује да су земље попут оснивача, попут Француске, Канаде, Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Немачке, подржале Србију да води ову организацију - објаснио је Баџа.
Како је истакао за ГПАИ је важно то што ради на успостављању регулативе и примене вештачке интелигенције и развоја у овој области.
- Иначе, последњих година ова област се изузетно брзо развија глобално и оно што је најчешћа дискусија – на који начин се примењују технологије и на који начин ће да се регулише њихово развијање у одређеним земљама. Сада је већ Европска унија кренула са регулативом, тако да је нама важно да смо за столом када се одлучује о томе на који начин ће да се регулише област и на који начин ће да се примењује технологија - навео је он.
Да је вест добра, потврдио је недавно и сам председик Србије Александар Вучић који је рекао да је то "величанствена вест за Србију".
- Тешко је довољно нагласити од каквог је ово значаја за нашу земљу у погледу присуства у глобалним токовима развоја вештачке интелигенције - рекао је Вучић.
Стратегија развоја до 2025. године
Србија је иначе усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције за период од 2020. до 2025. године, која предвиђа њену примену у образовању, економији, услугама у јавном сектору и другим областима.
Такође, према Индексу спремности за вештачку интелигенцију који објављује британска организација Oxford Insights у сарадњи са канадским Интернатионал Девелопмент Research Центер-ом, Србија је 2020. године била на 46. месту од 172 рангиране државе.
Овај индекс мери индикаторе спремности у оквиру четири области - управљање, инфраструктура и подаци, вештине и образовање и јавна управа и услуге. На првом месту по спремности за вештачку интелигенцију Сједињене Америчке Државе, одмах иза ње су Велика Британија, Финска и Немачка.
Како се иначе наводи у Стратегији Србије, држава историјски гледано има добро образовање из техничких и природних наука. Са овим се слажу и саговорници Euronews Србија, наводећи да наша држава има одговарајућу традицију за нову позицију коју је Србија добила.
Коментаришући вест да би Србија могла да буде домаћин светског скупа из области вештачке интелигенције, професор биомедицинског инжењерства и нанотехнологије др Ђуро Коруга каже за Euronews Србија да не би било први пут да се деси тако нешто.
- Ми смо почетком деведесетих одржали једну од првих светских конференција у Дубровнику. Тада су дошли најпознатији људи и стручњаци из ове области из целог света. Међу њима је тада био и научник Роберт Hecht-Nielsen који је направио први неурорачунар, АНЗА , за америчку војску. Заправо, реч је о рачунару који је састављен од вештачких неурона са алгоритмима који раде као биолошки неурони ,и за који се сматра да "размишљања за себе - каже Коруга.
Како додаје, вештачка интелигенција је у Србији заступљена више од 30 година и само се, додаје, временом развијала.
- Ми смо на пример школовали људе из вештачке интелигенције за примену управљања у одговарајућим системима још у другој половини деведесетих година. Међу првима смо имали неурорачунар АНЗА , а то је основа за даљи развој вештачке интелигенције. Он се тада налазио на Универзитету у Београду, на Машинском факултету - каже он.
Да се поље вештачке интелигенције довољно дуго развија код нас, мишљења је и патентни заступник и експерт за АИ регулативу Љубомир Кљајић који наводи за Euronews Србија наша земља има добре стручњаке из ове области, али и да је сада показала јасну вољу да настави да буде укључена у светске токове.
- Сада је за Србију значајно да настави да се доказује на пољу вештачке интелигенције. Њој је сада дата могућност да буде директно у токовима развоја политика и стандарда када је ова област у питању - каже Кљајић.
Где се код нас примењује вештачка интелигенција и какви су услови за њен развој?
Вештачка интелигенција има потенцијал да одговори на бројне друштвене потребе. Она се примењује у скоро свим областима где се ради о великом броју података и врши њихова анализа, али и доносе одлуке у кратком временском периоду - од медицине, преко технике и управљачких системима, па све до пољопривреде.
Кљајић објашњава да она има вишезначни појам и да се пре свега односи на грану рачунарске науке.
- У колоквијалном смислу, када кажемо вештачка интелигенција мислимо на рачунарски програм, који је трениран на великом сету података ради препознавања одређених образаца (правила вероватноће) и који доноси одређену одлуку без даље људске интеракције, односно интервенције. У том смислу, алати који користе моделе вештачке интелигенције имају већи степен аутономије у односу на класичне софтверске алате - каже.
Како такође додаје, Србија има велики потенцијал да примењује вештачку интелигенцију у то у свим секторима - од приватног до јавног.
- На пример, она може да се користи у медицини за лечење и дијагностику, или у банкарству у домену обраде захтева клијената. Чест је и пример примене chat бот форме за олакшану комуникацију. Постоје и алати који користе моделе вештачке интелигенције за надзор у писању текста. Они уче из вашег стила писања и указују на оно што је потребно граматичко-језички поправити - објашњава Кљајић.
Са овим се слаже и професор Коруга наводећи да је она постала саставни део живота свих, само је питање колико смо свесни тога.
- Вештачка интелигенција има примену свуда, само зависи који је степен анализе података потребан. У медицини је лекари користе да би дошли у што краћем року до одређене одлуке. Такође, она је важна и када је производња нечега у питању. На пример, израда неких ситних делова како би се склопио и направио неки производ. У производњи имате робота који ради на принципу вештачке интелигенције. Такође, важна је и у области индустрије и пољопривреде. Са интелигентном обрадом података у пољопривреди добијате различите процене, од тога какав ће бити принос, до тога како да он буде већи - објашњава он.
Како додаје, она се на одређени начин прожима и кроз свакодневни живот а да ми тога често нисмо ни свесни.
- Без вештачке интелигенције не можете да имате интелигентне ствари. Имате и паметне куће. Дошли смо до тога да се сијалица или шпорет сами пале. Она служи и да се направи оптимизација уштеде електричне енергије у зависности од ваших навика. Улази у поре свакодневног живота. Видим да је И ђаци све висе користе да им напише састав из лектире и састави песмицу. Није за похвалу, али је реалност - објаснио је он.
Шта је орнгаизација ГПАИ?
ГПАИ је иницијатива која тежи да успостави глобалне стандарде и правила за развој вештачке интелигенције, као и да убрза развој вештачке интелигенције глобално. Како наводе на свом сајту, циљ им је да премосте јаз између теорије и праксе у вези са вештачком интелигенцијом подржавањем најсавременијих истраживања и примењених активности о приоритетима у вези са вештачком интелигенцијом.
- ГПАИ окупља ангажоване умове и стручност из науке, индустрије, цивилног друштва, влада, међународних организација и академске заједнице како би подстакао међународну сарадњу - наводе.
Настали су 2020. године као иницијатива са више заинтересованих страна која окупља водеће стручњаке из науке, индустрије, цивилног друштва, међународних организација и владе који деле вредности како би се премостио јаз између теорије и праксе у вези са вештачком интелигенцијом тако што ће подржавати истраживања у вези са вештачком интелигенцијом.
Извор: Србија Данас/Evronews.rs
