Šta se dešava u Srbiji kada prevaranti koriste lažni internet domen?

Sajt privredni-registar.rs, čiji je naziv gotovo identičan državnom organu Agenciji za privredne registre i koji je obmanjivao privrednike, suspendovan je, a najviše zabune izazvao je zapravo njegov internet domen. Internet stranicom privredni-registar.rs upravlja firma "Digitalna platforma", registrovana u februaru ove godine na Novom Beogradu sa osnivačkim kapitalom od 1.000 dinara.

Prevaranti su slali ovlašćenim licima u preduzećima u Srbiji uplatnice poštom, tražeći da uplate novac radi upisa u takozvani privredni registar, uz napomenu da će ako to ne učine do odredenog datuma, morati da plate više. Uplatom novca, preduzeća su navodno bila upisivana u registar koji navodno vodi državni organ, a zbog čega je u nekoliko navrata reagovala i APR upozorenjem privrednicima da budu obazrivi.

U Registru nacionalnog internet domena Srbije kažu za Tanjug da su povodom tog slučaja dobili pritužbu od APR, a da im se obratio i MUP koji je zahtevao podatke o tom domenu.

- Mi imamo komisiju koja razmatra generalne pritužbe opštih korisnika. Taj predmet se razmatra i dalje - rekao je v.d. direktora i rukovodilac Sektora opštih i pravnih poslova Registra nacionalnih internet domena Srbije Dejan Ðukić. Naveo je da to, na osnovu pisanja medija, deluje kao klasičan primer prevare.

- Oni su slali uplatnice na kojima se pominje nekakav sajt, a koji je čak ispisan na potpuno pogrešan način. Skroz je bio ćirilicom, i domen RS je napisan ćirilicom. Takav domen ne postoji, RS je napisan latinicom, a SRB ćirilicom - kaže Ðukić za Telegraf.

Dodao je da bez obzira na to što je na uplatnicama napisan pogrešan naziv domena, prema podacima koje Registar ima u bazi, taj latinični domen postoji i njegov sadržaj je, kaže, MUP suspendovao. Upitan kako može da reaguje u slučaju prevara, Ðukić kaže da je po pitanju sadržaja, Registar nacionalnog internet domena Srbije, kao i svi registri u svetu, prilično limitiran.

- Mi možemo da postupamo samo na osnovu odluke nadležnog organa, a to je nadležni sud ili javni tužilac, a u određenim slučajevima i arbitraža - navodi Ðukić.

Objasnio je da se brisanjem domena ništa ne dobija jer, kako navodi, ako se obriše domen, taj isti sadržaj može neko da objavi na nekom drugom domenu ili direktno putem IP adrese. Kako je rekao, vršenje krivičih dela korišćenjem naziva domena je isto kao i svako drugo vršenje krivičnog dela.

- Ako neko vrši zloupotrebe telefonom ili nekim drugim sredstvom, brisanjem broja nećete dobiti ništa. Potrebno je naći učinioca, zapleniti sredstva kojima postupa i samim tim ukloniti sadržaj - napomenuo je Ðukić.

Na pitanje kako stati na put registraciji takvih domena, Ðukić kaže da se time bave nadležni organi, jer je reč o krivičnim delima koja poprimaju formu kako se tehnologija razvija.

- Prosto ne možemo da odbacimo tehnologije da bismo sprečili nastajanje novih krivičnih dela - kaže Ðukić.

Naveo je da je osnovna delatnost Registra nacionalnih internet domena Srbije upravljanje tehničkom DNS infrastrukturom kako bi funkcionisali RS i SRB domeni i razvoj politika po kojima se domeni registruju.

- U ovom momentu imamo oko 114.000 registrovanih RS domena i 2.500 ćirličkog SRB domena - kaže Ðukić.