Шта се дешава у Србији када преваранти користе лажни интернет домен?

Сајт privredni-registar.rs, чији је назив готово идентичан државном органу Агенцији за привредне регистре и који је обмањивао привреднике, суспендован је, а највише забуне изазвао је заправо његов интернет домен. Интернет страницом privredni-registar.rs управља фирма "Дигитална платформа", регистрована у фебруару ове године на Новом Београду са оснивачким капиталом од 1.000 динара.

Преваранти су слали овлашћеним лицима у предузећима у Србији уплатнице поштом, тражећи да уплате новац ради уписа у такозвани привредни регистар, уз напомену да ће ако то не учине до одреденог датума, морати да плате више. Уплатом новца, предузећа су наводно била уписивана у регистар који наводно води државни орган, а због чега је у неколико наврата реаговала и АПР упозорењем привредницима да буду обазриви.

У Регистру националног интернет домена Србије кажу за Танјуг да су поводом тог случаја добили притужбу од АПР, а да им се обратио и МУП који је захтевао податке о том домену.

- Ми имамо комисију која разматра генералне притужбе општих корисника. Тај предмет се разматра и даље - рекао је в.д. директора и руководилац Сектора општих и правних послова Регистра националних интернет домена Србије Дејан Ђукић. Навео је да то, на основу писања медија, делује као класичан пример преваре.

- Они су слали уплатнице на којима се помиње некакав сајт, а који је чак исписан на потпуно погрешан начин. Скроз је био ћирилицом, и домен РС је написан ћирилицом. Такав домен не постоји, РС је написан латиницом, а СРБ ћирилицом - каже Ђукић за Телеграф.

Додао је да без обзира на то што је на уплатницама написан погрешан назив домена, према подацима које Регистар има у бази, тај латинични домен постоји и његов садржај је, каже, МУП суспендовао. Упитан како може да реагује у случају превара, Ђукић каже да је по питању садржаја, Регистар националног интернет домена Србије, као и сви регистри у свету, прилично лимитиран.

- Ми можемо да поступамо само на основу одлуке надлежног органа, а то је надлежни суд или јавни тужилац, а у одређеним случајевима и арбитража - наводи Ђукић.

Објаснио је да се брисањем домена ништа не добија јер, како наводи, ако се обрише домен, тај исти садржај може неко да објави на неком другом домену или директно путем ИП адресе. Како је рекао, вршење кривичих дела коришћењем назива домена је исто као и свако друго вршење кривичног дела.

- Ако неко врши злоупотребе телефоном или неким другим средством, брисањем броја нећете добити ништа. Потребно је наћи учиниоца, запленити средства којима поступа и самим тим уклонити садржај - напоменуо је Ђукић.

На питање како стати на пут регистрацији таквих домена, Ђукић каже да се тиме баве надлежни органи, јер је реч о кривичним делима која попримају форму како се технологија развија.

- Просто не можемо да одбацимо технологије да бисмо спречили настајање нових кривичних дела - каже Ђукић.

Навео је да је основна делатност Регистра националних интернет домена Србије управљање техничком ДНС инфраструктуром како би функционисали РС и СРБ домени и развој политика по којима се домени региструју.

- У овом моменту имамо око 114.000 регистрованих РС домена и 2.500 ћирличког СРБ домена - каже Ђукић.