Saveti Virdžinije Vulf za "obične čitaoce"
Kako bi trebalo čitati knjigu?
Kako bi trebalo čitati knjigu, pita se Virdžinija Vulf u svom istoimenom eseju iz 1925. godine. Ova autorka, jedna od najznačajnijih ličnosti modernizma, obraća se svim "običnim čitaocima" (common reader) u koje ubraja i sebe.
NAPISALA JE PISMO MUŽU, A ZATIM SE UBILA: Napunila je džepove kamenjem i ušla u reku (FOTO/VIDEO)
Naime, "obični čitalac" je onaj koji čita zbog ljubavi prema čitanju, polako i neprofesionalno. Čita jer je čitanje dobro samo po sebi. "Obični čitalac" nije školovan da bude književni kritičar ili teoretičar. On je "samouki čitalac", koji je sam istraživao i proučavao svet književnosti, baš kao što se Virdžinija Vulf obrazovala iz očeve biblioteke dok su njena braća, za razliku od nje, mogla da pohađaju univerzitet.
REŠENJE BEZ REŠENJA: 12 citata Antona Pavloviča Čehova
Virdžinija Vulf brani "običnog čitaoca" koji, po njoj, ima ogromnu važnost i odgovornost. U naslovu svog eseja ostavila je upitnik, jer nije želela da esej bude shvaćen kao striktni i strogi vodič sa nepromenjivim pravilima.
LAŽ JE UDOBNIJA OD SUMNJE, KORISNIJA OD LJUBAVI, TRAJNIJA OD ISTINE: 25 genijalnih Markesovih citata
Kako bi, po Virdžiniji Vulf, trebalo čitati knjigu?
- u čitanju ne treba prihvatati savete
- moramo se oslanjati na vlastito rasuđivanje
- nezavisnost je najvažniji kvalitet čitaoca
- u čitanju nema zakona ni konvencija
- knjizi treba pristupiti bez unapred stvorenog mišljenja o njoj
- treba biti saradnik pisca
- treba otvoriti um najviše što možemo
- trebalo bi da probamo i da sami pišemo
- znamenite knjige nas čupaju iz korena i stvaraju različite svetove
- čitanje romana je teška i složena veština koja zahteva istančanost opažanja i hrabrost zamišljanja
- ono što nije "umetnost" ne treba odbaciti (npr. autobiografije i biografije)
- "neumetnička" književnost može da nas iznenadi, uzbudi, a onda i umori – tada se rađa želja za boljom književnošću
- trenutak da se čita poezija je kad smo spremni da je pišemo
- pesnik je uvek naš savremenik
- dve su faze u čitanju – prva je primanje utisaka sa razumevanjem, a kada se prašina slegne onda sledi složenija faza upoređivanja knjiga i procenjivanja
- nakon što pročitamo knjigu nismo više piščevi prijatelji nego sudije (kao prijatelji ne smemo biti previše saosećajni, a kao sudije ne smemo biti previše strogi)
- knjigu treba upoređivati sa najboljom iz njene vrste
- ukus se može izvežbati
"Katkad bih sanjala da će se barem kad svane sudnji dan i kad veliki osvajači i advokati i državnici dođu da prime svoje nagrade – svoje krune, lovorove vence, imena neizbrisivo urezana u neuništiv mramor – Svevišnji okrenuti Petru i reći, ne bez određene zavisti kad nas ugleda kako prilazimo sa svojim knjigama pod rukom: Gle, ovima ne trebaju nagrade. Njima nemamo šta da damo. Oni su voleli da čitaju."
POLJUBAC U 8 SLIKA: Umetnici su sačuvali jedinstveni trenutak na platnu (FOTO)