Савети Вирџиније Вулф за "обичне читаоце"
Како би требало читати књигу?
Како би требало читати књигу, пита се Вирџинија Вулф у свом истоименом есеју из 1925. године. Ова ауторка, једна од најзначајнијих личности модернизма, обраћа се свим "обичним čitaocima" (common реадер) у које убраја и себе.
НАПИСАЛА ЈЕ ПИСМО МУЖУ, А ЗАТИМ СЕ УБИЛА: Напунила је џепове камењем и ушла у реку (ФОТО/ВИДЕО)
Наиме, "обични читалац" је онај који чита због љубави према читању, полако и непрофесионално. Чита јер је читање добро само по себи. "Обични читалац" није школован да буде књижевни критичар или теоретичар. Он је "самоуки читалац", који је сам истраживао и проучавао свет књижевности, баш као што се Вирџинија Вулф образовала из очеве библиотеке док су њена браћа, за разлику од ње, могла да похађају универзитет.
РЕШЕЊЕ БЕЗ РЕШЕЊА: 12 цитата Антона Павловича Чехова
Вирџинија Вулф брани "обичног читаоца" који, по њој, има огромну важност и одговорност. У наслову свог есеја оставила је упитник, јер није желела да есеј буде схваћен као стриктни и строги водич са непромењивим правилима.
ЛАЖ ЈЕ УДОБНИЈА ОД СУМЊЕ, КОРИСНИЈА ОД ЉУБАВИ, ТРАЈНИЈА ОД ИСТИНЕ: 25 генијалних Маркесових цитата
Како би, по Вирџинији Вулф, требало читати књигу?
- у читању не треба прихватати савете
- морамо се ослањати на властито расуђивање
- независност је најважнији квалитет читаоца
- у читању нема закона ни конвенција
- књизи треба приступити без унапред створеног мишљења о њој
- треба бити сарадник писца
- треба отворити ум највише што можемо
- требало би да пробамо и да сами пишемо
- знамените књиге нас чупају из корена и стварају различите светове
- читање романа је тешка и сложена вештина која захтева истанчаност опажања и храброст замишљања
- оно што није "уметност" не треба одбацити (нпр. аутобиографије и биографије)
- "неуметничка" књижевност може да нас изненади, узбуди, а онда и умори – тада се рађа жеља за бољом књижевношћу
- тренутак да се чита поезија је кад смо спремни да је пишемо
- песник је увек наш савременик
- две су фазе у читању – прва је примање утисака са разумевањем, а када се прашина слегне онда следи сложенија фаза упоређивања књига и процењивања
- након што прочитамо књигу нисмо више пишчеви пријатељи него судије (као пријатељи не смемо бити превише саосећајни, а као судије не смемо бити превише строги)
- књигу треба упоређивати са најбољом из њене врсте
- укус се може извежбати
"Каткад бих сањала да ће се барем кад сване судњи дан и кад велики освајачи и адвокати и државници дођу да приме своје награде – своје круне, ловорове венце, имена неизбрисиво урезана у неуништив мрамор – Свевишњи окренути Петру и рећи, не без одређене зависти кад нас угледа како прилазимо са својим књигама под руком: Гле, овима не требају награде. Њима немамо шта да дамо. Они су волели да читају."
ПОЉУБАЦ У 8 СЛИКА: Уметници су сачували јединствени тренутак на платну (ФОТО)
