Tajni zapisi kraljice Natalije Obrenović - Srce, koje je suviše propatilo, ne ume nikad da bude srećno
U ovom tekstu izneta je manje poznatu književna stranu kraljice Natalije Obrenović, koja je kroz svoje filozofske aforizme i eseje izrazila dublje poglede na život, ljubav, strpljenje, sreću i patnju, oslikavajući sopstveni moto i sudbinu.
Pre progonstva iz Srbije, kraljica Natalija Obrenović je pisala interesantne književne oglede, uglavnom eseje, pripovesti i aforizme.
Nije pisala klasične aforizme, smešne intrigantne žaoke koji su se u srpskoj aforistici uvrežili naročito poslednjih nekoliko decenija, nego filozofske.
Široj srpskoj javnosti, ti njeni književni ogledi su, nažalost, malo dostupni i poznati.
U jednoj takvoj filozofskoj aforističkoj misli, kraljica Natalija izražava osnovni moto svog življenja, a u toj misli je sadržana i Natalijina kasnija sudbina:
Žena je kao slep čovek: ona ide napred, makar i pala na tom putu.
Pre udaje za kralja Milana Obrenovića (tada još vladajućeg kneza), izuzetno obrazovana, a duhovita Natalija Obrenović devojačkog prezimena Keško, volela je da piše.
Po udaji, njen spisateljski dar još više cveta, a zapisi su joj tada još bili vedri… Vremenom, motiv za pisanje opširnijih književnih žanrova i izraza ubedljivo najvažnije srpske snaje postepeno prelazi u aforističko iskrenje.
Natalija, kao kneginja Obrenović, počinje da piše te kratke odjeke svoje plemenite duše, već dobrano rastrzane životnim nepravdama koje su joj se sve više množile.
Ti njeni aforizmi sa filozofskim smislom često su sumorni, ali sadrže i nadu.
U nastavku teksta je deo aforističkog opusa kraljice Natalije, isključivo prema njenim zapisima, čiji originali se čuvaju u arhivima u Francuskoj.
U Srbiji, štampani su samo jednom, ali je i taj omanji tiraž od dolaska dinastije Karađorđević na srpski tron iz knjižara i čitaonica izbačen.
Prenosimo ih po tematskim celinama, baš onako kako ih je sama Natalija Obrenović ispisivala, kao aforistička ogledalca svoje duše.
O ŽIVOTU
- Koliko suza može da sakrije jedan osmejak.
- Pod hladnoćom i prezrivim izgledom često se skrivaju bol i tuga izmučena srca.
- Iskrena reč, izušćena kad treba, može da nam uštedi život pun tuge.
- Jedan trenutak apatije može da učini zališnim ceo život pun energije.
- Kad se čovek izleči od jedne iluzije, to mu vredi toliko koliko deset godina života.
- Ala je bedan ponosit čovek, kad uvidi svoje slabosti! Mislio je da je Bog, a ovamo ni prineti mu nije.
- U dnu je svačije duše osećanje savršenstva. Samo je pitanje: da li je to uspomena ili budućnost?
- Ne verujte zlu koje vam se priča. Samo ono što je dobro ne izmišlja se.
- Ko suviše pati, postaje sebičan.
- Ako čovek posle patnje ne postane bolji, postaće gori.
- Raditi bez razmišljanja to je kao i umreti bez ispovesti.
- Ne treba sanjati, jer nas to udaljava od stvarnosti, kojoj se ipak moramo da vratimo.
- U društvu su potrebne dve stvari: vesela narav i lepo lice… ako se može.
- Nada na viđenje ublažava rastanak.
- U prijateljstvu, ako se ne napreduje, udara se natrag.
- Nemaran je roditelj kao ona leptirica, što sprži sebi krila na plamenu.
- Udaljenost najviše poetiše, a smrt još više.
- U životu ne može se biti bez strpljenja: ono je potrebno pametnima, e da bi umerili svoje oduševljenje, a i drugima, e da bi snositi mogli ništavost svoju.
- Biće puta naprasitost nije ništa drugo do prekipela i suviše brza iskrenost.
- Samo iz preterane ljubavi gledamo kroz prste manama naših bližnjih, i ako ih dobro na njima ne primećujemo.
- Sama odanost nije dovoljna; treba je umeti i dokazati.
O ŽENI
- Žena je kao senka: ako idete za njom, ona beži od vas, a ako bežite od nje, ona ide za vama.
- Žena će svakad voleti samo onog čoveka, koji ume da vlada njome.
- Kad žena voli koga, ona ne ume da misli ni na šta drugo do samo na svoju ljubav, i na ono što se odnosi na ljubav.
- Strasna žena učiniće nešto veliko samo zarad neke velike zamisli ili da se kome dopadne. Zamislite, koliko bi njena dela sjajna bila, ako bi se ujedinilo i jedno i drugo!
- Strasna žena sprečava, uzdržava, usporava svoju sudbinu; ali na kraj kraja sudbina je odvlači za sobom.
- Radljivost je u nekih žena istinski živac života.
- Red je u devojke blago koje nikakav miraz ne može zameniti.
O SREĆI
- Za one, koji su suviše nesrećni bili, sreća je varljiva šimera, u koju ne treba verovati.
- Srce, koje je suviše propatilo, ne ume nikad da bude srećno.
- Sreća je mladosti ono što je sunce cvetu.
- Veselost je mladosti ono što je miris cvetu.
- Nesrećna je devojka kao cvet bez sunca.
- Devojka je anđeo; postarajte se, da kao žena ne postane đavo!
- Nezavisnost nije svakad to što i sreća.
O LJUBAVI
- "Ja te volim; ti me voliš; mi se volimo", – to treba da je vodilja svetu.
- Ljubav je patnja koja se obožava.
- Ljubav prema otadžbini, ljubav prema ognjištu, ljubav prema svemu onom što je dobro samo je donde dovoljna, dokle je sama ljubav još daleko. Čim se ona javi, onda sve drugo odleti, a ona sama ostaje kao gospodarka zemljišta.
- "Ljubav je obmana, ljubav je iluzija". – Tako se to kaže, ama niko u to ne veruje, već svaki traži, očekuje i želi tu obmanu, tu iluziju.
- Ljubav prema Bogu, ljubav sama i dužnost sama jedina su istinska dobra, koja nas vezuju za ovaj život, te da suviše ne očajavamo.
O DOBROČINSTVU
- Za bogataše je jedino izvinjenje ako čine dobro.
- Najveća je sreća za pravednika kad pokloni svoje srce Bogu, a svoju kesu sirotinji.
- Ko voli sirotinju, taj otvara sebi vrata ka raju.
- Nije dosta udeliti, već treba i umeti udeliti.
- Nesrećan je svaki onaj, koji ne zna, kako je srećan onaj što deli.
- Imati samo za se nije ništa; ali imati i za drugoga, to je nešto i upravo sve!
O VOJSCI
- Poginuti za nešto lepo i živeti za nešto dobro to je san svakog valjanog vojnika.
- Vojnik gine za svoju otadžbinu kao što gine mati za svoje dete.
- Svakoj je zemlji vojska ono što su anđeli kod prestola Božijega.
- Divan je moj srpski narod!
U javnosti malo poznatim književnim ogledima kraljice Natalije, zanimljiv je i njen prvi esejistički zapis, sa njenog prvog detaljnijeg upoznavanja Srbije, u proleće 1875. godine, posle venčanja sa knezom, potonjim kraljem Milanom.
Njih dvoje, išli su na svadbeno proputovanje diljem Kneževine Srbije. A, kad je Srbija od kneževine postala kraljevina, narod koji je Nataliju dotle već prilično dobro upoznao kao srpsku kneginju, kao prvu srpsku kraljicu posle Kosovskog boja, posvuda ju je dočekivao još oduševljenije!
Kraljica Natalija o tome piše:
- Gete veli: kruna je blistava slika koja brzo iščezava. No, ja sebi velim: kruna je put kojim se može u pakao ili u Raj stići. Kuda ćeš, to izaberi sam. Ali, kada brišeš suzu nesrećniku, i zavijaš ranu ranjenome, blagosiljaće te sav siromašni prostodušni narod a taj blagoslov vodi u Raj. Ja ću biti mati naroda, da bi zaslužila taj blagoslov. A divan je moj srpski narod!
