"DECA SUNCA" OTVORILE BITEF - suptilno promišljanje o epidemiji kovida kroz prizmu klasika Maksima Gorkog
Da parfraziramo jednog od junaka drame: "Sve na ovom svetu ima svoju logiku, osim samog sveta"
Kada je premijerno izvedena drama „Deca sunca“ Maksima Gorkog u Petrogradu 1905. godine, vladalo je veliko interesovanje. Iako je drama radnjom smeštena u 60. godine XIX veka za vreme epidemije kolere, ondašnji gledaoci su u njoj videli svoju savremenost. Zbog zvukova nasilne pobune mase u poslednjem činu predstave, očevici su tvrdili da se inteligencija u publici tresla od straha. Napetost je bila velika u gradu zbog Crvene nedelje i revolucije iz 1905. godine, koja je, iako krvavo ugušena, bila uvod za onu Oktobarsku deceniju kasnije.
Sinoć je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu otvoren Bitef sa komadom „Deca sunca“ u režiji slovenačke rediteljke Mateje Koležnik i u produkciji nemačkog pozorišta Šaušpilhaus Bohum. Radnja Gorkovog komada je premeštena u 60. godine XX veka, ali gledaocima je sugerisano da u njoj traže savremenost. Da li se domaća inteligencija tresla od straha kao gledalište na premijeri u Petrogradu pre više od 100 godina? Verovatno ne, ali je imala priliku da još jednom razmisli o završenoj epidemiji kovida i njenom uticaju na društveno-ekonomske razlike.
PAKAO, TO JE JEZIK - "Božanstvena komedija" od pet i po sati prikazana kao prolog 57. Bitefa
JUN FOSE DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST - Švedska akademija svoj izbor obrazložila sledećim rečima
BORO DRAŠKOVIĆ U SUZAMA OTVORIO BITEF: "Kako onda toliko pozorišta, a svet nikad gori?"
„Deca Sunca“ se ubrajaju u tri drame Maksima Gorka s početka 20. veka koje objedinjuje tema društvene inteligencije. Po svojoj atmosferi i likovima ona nalikuje na Čehovljeve komade, tim pre što je 12 dana nakon premijere, komad postavljen i u Moskovskom umetnićkom pozorištu u korežiji Stanislavskog, u kome je lik Melanije glumila Olga Kniper, Čehovljeva udovica.
Reklo bi se da Gorki nastavlja tamo gde je Čehov stao sa svojim pasivnim i sanjarski nastrojenim intelektualcima.
Predstava je fokusirana na klasno privilegovanu porodicu "zarobljenu" u, kako se to poetski nazivalo u fin de siecle, "kuli od slonovače". Uslovno govoreći centralni junak drame Protasov je hemičar ospednut apstraktnom naukom i idealizmom, potpuno slep za svoju okolinu i društvene promene. Doduše, on nije svestan ni galopirajućih promena u sopstvenoj porodici, recimo, da ga supruga više ne voli, rasipanja imanja i osiromašenja, udvaranja bogate udovice, ali ni tonjenja u ludilo njegove seste Lize. Protasov nije jedini izdvojen od sveta, već su to i drugi junaci iz grupe likova građana. Zanimljivo da je nervno rastrojena Liza, i pored patološkog straha od života, jedina iz te grupe koja donekle predoseća društvene promene, te povremeno ima funkciju rezonera. I dok se građanska inteligencija satirizuje, Gorki ni u jednom slučaju ne sentimentalizuje klasu sluga i radnika, drugu grupu likova. One nisu oštro razdvojene u crno-belom kontrastu, već nam Gorki pruža kompleksno parče društva zarobljenog u sopstvenim kontradiktornostima u čijem su središtu junaci sa svojim životima, koji, u skladu sa najboljom tradicijom Čehiova, uvek možemo nazvati besmislenim, ali nikada i bezvrednim.
Kao što je istaknuto na početku teksta, Mateja Koležnik izmešta radnju u 1960. (na sličan način kao što je u originalnom tekstu radnja izmeštena u 1860.). Na sceni da je radnja smeštena u 1960. mnogo više svedoči kostim nego hiperealistična scenografija. Čini se da je ona ima sasvim drugu funkciju. Naime, upečatljiva scenografija puna je nameštaja koji je očigledno u stanu nasleđen od nekih starijih generacija. Junaci tokom čitave predstave neprestano prenose nameštaj iz jednog ugla u drugi ugao, i na taj način gestom se prikazuje njihova unutrašnja potreba da preosmisle i preoblikuju sopstveni život i građansko nasleđe, u čemu uporno ne uspevaju. Predmet sa scene koji nestaje odmah nakon prvog čina je ogledalo, što korespondira sa nesposobnošću građanske inteligencije da sagleda sebe i sopstveni položaj u sadašnjem trenutku.
Jasno je da kolera služi kao pozadina za obradu savremenih događaja: burne godine 1905. u kojoj je igra napisana. Maksim Gorki, koristi koleru kako bi se bavio krupnim pitanjima globalizacije, tehnoloških inovacija i višestrukih napetosti koje su uključene u neujednačen društveno-ekonomski razvoj ondašnje Rusije. Na sličan način, rediteljka ovom predstavom poziva gledaoce da razmišljaju o nedavno završenoj epidemiji Kovida-19 i implikacijama koje je ova epidemija imala na našu društvenu stvarnost. Drugim rečima, na dramatičan način, "Deca Sunca" istražuju i reflektuju ne samo iskustvo pandemije samo po sebi, već i različite sličnosti između biomedicinskih i ideoloških 'pandemija': između širenja infektivnih bioloških agenasa i proliferacije političkih ideja, istovremeno ističući različite političke napore kako ih suzbiti (karantin, zatvaranje, segregacija, itd.). Komad u ovome postaje eksplicitan kada se na kraju čuju vesti sa radija o sve većoj ekonomskoj nejednakosti koja je nastupila kao posledica epidemije. Naravno, o ovome Protasov ne želi da čuje te gasi radio dok izlazi sa scene.
Domaća publika je gromoglasnim aplauzom pozdravila nemačku predstavu. I dok se čini da je ovako klasični oblik igranja klasika možda konvencionalniji nego što smo navikli kada je reč o predsatavma koje se igraju na Bitefu, predsatava tematski odgovora pitanjima pobune, pravde i otpora kojima ovaj najznačajniji beogradski pozorišni festival ostaje odan svih ovih godina koliko traje.
