SPAVALI PORED WC-A, PILI PIĆE NA CRTU, nastupali po "RUPAMA" - ovo sigurno niste znali o ČUVENIM Bitlsima
Zanimljivo...
"Večeras u klubu Indra nastupaju Srebrne bube!" Tako je klub u Hamburgu, pre tačno 60 godina, najavljivao koncert koji će kasnije ući u legendu: 17. avgusta 1960. u tom gradu prvi put su nastupili "Bitlsi".
BEZ RUŽNIH FLEKA I IZGORELE KOŽE: Ovo je NAJBOLJI način da dobiješ SAVRŠENO PREPLANULI ten i ATRAKTIVNI izgled
Završen Nišville 2020 ONLINE festival: Ni hleba ni igara za umetnike!
MALO BOLESNO? Ovo se stalno događa u filmovima, a smeta i nekim glumcima (VIDEO)
Početkom šezdesetih bilo je prilično ambiciozno tu rupu na tada zloglasnom Reperbanu uopšte nazvati "klubom". Pa ipak, "Indra" je bilo jedno od brojnih mesta u koja se odlazilo na zabavu uz muziku uživo.
A gazda "Indre" je odlučio da te večeri na pozornicu pusti "nekakve Engleze", sastav koji se zvao "Srebrne bube" i koji je imao velikih muka da u svom Liverpulu pronađe mesto za svirku. Tako su momci dolutali do Hamburga, jer se pročulo da je u tom lučkom gradu živo, piše DW.
A povrh toga, Hamburg je u to vreme bio britanska okupaciona zona - dakle bilo je i zemljaka u uniformama.
Tako su se te večeri na binu hamburškog kluba popeli mladi Pit Best, Džordž Harison, Džon Lenon, Pol Makartni i Stjuart Satklif. I tako se rodila muzička legenda koja će ostati tesno povezana s Hamburgom. Bend je vrlo brzo izbacio ono "srebrno" iz imena i tako su postali ono što će ubrzo upoznati čitav svet: "The Beatles".
- Hamburg je tada bio jedno od mesta gde je bilo najluđe. Naš talenat je tamo mogao da se razvije i imali smo uspeha - seća se bubnjar Pit Best. On nije dugo ostao u sastavu: nije bio baš neki muzičar, pa ga je zamenio bolji – Ringo Star.
O NJIHOVOJ LJUBAVI BRUJALA JE JUGOSLAVIJA - Dragan Nikolić je OVAKO pričao o braku sa Milenom Dravić
Istovremeno, i bend se sve više profilisao - baš tamo su recimo svi odlučili da nose istu frizuru koja će, na užas ondašnjih roditelja, samo nešto kasnije postati toliko popularna među mladima.
Spavali u bioskopu, pored WC-a
Ali slava je tada u Hamburgu još bila daleko. Bitlsi su u početku živeli u jednom zaista pravom ćumezu u zadnjem dvorištu jedne zgrade. Lenon i ekipa uglavnom nisu imali novca ni za piće - pa su po okolnim kafanama tražili onu koja će da im da pivo "na crtu".
I selili su često, samo da bi imali krov nad glavom:
- U Hamburgu smo živeli u bioskopu "Bambi", pored WC-a. To je živa istina - ispričao je mnogo godina kasnije Pol Makartni.
Nakon "Indre", nastupali i u drugim hamburškim klubovima. I iako su ti klubovi imali zvučna imena – recimo "Kajzerkeler" (Carski podrum) ili "Top Ten" - sve su to i dalje bile tipične hamburške bine ispred kojih (a i na kojima) se skupljao polusvet. Pritom "tezga" i nije bila tako loša: 30 maraka po čoveku.
Ali se zato sviralo svake večeri i to najmanje sedam sati. A ako gazda kaže i koji sat duže, pogotovo vikendom. Bitlsi su se "dopingovali" odrescima, pivom - a već tada je bilo i nekih tableta.
Uz to, i repertoar im je bio sve širi: Pol Makartni je njihovo vreme provedeno u Hamburgu jednom opisao ovako: "800 sati u sali za probu". Zajedno su prošli kroz sito i rešeto - i nezadovoljstvo publike muzikom nakon čega bi počele da lete flaše, pa bi onda došla i policija.
I Bitlsi su jednom završili u stanici "zbog remećenja javnog reda". Ali tako je nastao i zvuk koji će ubrzo postati svima poznat.
Počela je slava...
O rođenju rokenrola i bit-muzike i o tome šta je to značilo mladima početkom šezdesetih, do sada je napisan veliki broj knjiga. U osnovi, to je kao i uvek bio čin protesta mladih protiv sveta "popularne" muzike tog vremena.
Žestok ritam i "vrišteća" gitara:
- Svirali smo sve što nam je palo na pamet. Bili smo scenski umetnici na pozornicama plesnih dvorana Hamburga. Svirali smo fantastičan, pravi rok - sećao se Džon Lenon.
Uspeh je počeo već u Hamburgu. Tamo ih je čuo i Horst Fašer koji ih je pozvao u njegov klub "Star". On je doduše bio samo nešto malo bolji od onih ćumeza u kojima su do tada svirali, ali ipak je bio na glasu.
- Tu su dobili ono što im je nedostajalo, na primer da mogu da gledaju nastupe drugih zvezda na bini - kaže Fašer.
Konačno, sa slavom je došla i prva ploča. "My Bonnie" jeste tradicionalna pesma, ali oni su je "začinili" rokenrolom. "Tu ploču smo snimili s Tonijem Šeridanom koji je tada već bio prava veličina na pozornici", ispričao je Pol Makartni. I ploča je postigla uspeh: popela se čak na peto mesto nemačke top-liste.
POSLEDNJI DINAR DALI NEPOZNATOM DEČAKU: Humani gest Milene Dravić i Dragana Nikolića oduševio naciju
ATRAKCIJA IZ DRUGOG SVETSKOG RATA: Originalni predmeti sa potopljnih američkih brodova (FOTO)
Na dočeku Nove 1963. godine poslednji put su nastupili u klubu "Star". To je tada već bio sasvim drugačiji bend od onih "Srebrnih buba" koje su u Hamburg došle pre nešto više od godinu dana. Več tada je bilo jasno da ih čeka prava slava.
Mnogi su posle u Hamburgu pokušali da se osunčaju na slavi Bitlsa: klub "Star" ostao je slavan još dugo nakon tog vremena. Tamo je, na primer, u svoje vreme nastupio i tada još jedva poznati Džimi Hendriks.
A i klub "Indra" još uvek postoji. Zgrada nije u mnogo boljem stanju nego što je bila 1960, ali sada je krasi natpis "Indra mesto gde su Bitlsi prvi put svirali".
U klubu tvrde da ni Bitlsi nisu zaboravili taj klub: kad je Pol Makartni napisao pjesmu "When I'm 64", to je, tvrde, u stvari aluzija baš na taj klub i njegovu adresu: Großen Freiheit 64.
Da li je to istina? Ko zna. Ali legende uvek dobro zvuče.
(VIDEO) EMOTIVNI TRENUTAK U DOMU RAŽNATOVIĆA Cecin otac u naručju drži malog Željka, a tek da čujete šta Veljko priča u pozadini
