OD NIŠA DO ŠVEDSKE KROZ DVE VIZIJE: Rokenrol energija Ejota i lirika Severa na otvaranju 33. Beogradskog džez festivala
Džez igre su otvorene.
Od Niša do Švedske, za samo par sati - tako je sinoć počeo 33. Beogradski džez festival (BDŽF) u poslovično punoj Velikoj sali Doma omladine, u potpunosti u skladu s ovogodišnjim sloganom "Džez vizije". Prva vizija bila je rokerska, energična, jednostavnija i - domaća. Srpski sastav "Ejot" vratio se na ovu manifestaciju i pokazao zašto je zaslužio poverenje organizatora da otvori džez smotru.
Ono što su započeli pre nepunih deset godina, Nišlije su sada dobro uobličile u još kvalitetniji i kompaktniji proizvod iz čijih okvira ne iskaču mnogo u improvizacije, ali ostaju verni svojoj viziji rokerske svirke, upečatljivih ritam deonica i toplih balkanskih melodija koje na klaviru servira vođa benda Dejan Ilijić. Iako improvizacije nisu tako česte, upečatljjive su i efektne.
"Ejot" je predstavio kompozicije pretežno sa aktuelnog albuma "Innate", a izveli su ih sigurno i uigrano. Kako i ne bi, kada su za kratko vreme imali više od 100 nastupa u preko 20 zemalja na više kontinenata. Energični aplauzi publike dokaz su da im je "Ejot" stari znanac, iako više stranci pričaju o "jednom bendu iz Srbije", nego li što se u Srbiji pitaju "ko je ova grupa".
Ritam sekcija, basista Marko Stojiljković i bubnjar Miloš Vojvodić, uporno i ljubomorno je čuvala upečatljive deonice taman toliko da ne postanu monotone, a onda je minimalnim promenama najavljivala gitaristu Slađana Milenkovića i pijanistu Ilijića da poentiraju na prog-petoparcu upečatljivim, gotovo himničim refrenima - uz snažne rifove, ali i tople i lirske klavirske delove.
U jednom trenutku je "Ejot" zasvirao i odlomak pesme "Tamo daleko". Simbolično, kao da žele da pokažu da njihova muzika jeste prešla daleko od granice Srbije, ali iz nje crpi inspiraciju u kombinaciji sa zapadnjačkim rokerskim uticajem. Nimalo napadno, nežno, dovoljno džezerski modifikovano da ubacivanje toliko puta odsvirane numere ne bude neukusno.
A da se publika i muzičari dobro poznaju pokazao je i pijanista "Ejota" kada je predstavljao pojačanja iz Velike Britanije.
- Vi nas znate, mi ne pričamo, samo sviramo - obratio se Ilijić familijarno publici pred kraj svirke i najavio goste koji su im se potom pridružili na sceni, dvojac iz britaskog sastava "Get the blessing", saksofonistu Džejka Mekmarčija i trubača Pita Džadža. Sve ukupno dovoljno za snažan aplauz beogradske publike.
Nasuprot rokerskom početku, sinoćna druga vizija švedskog pijaniste Jana Lundgrena bila je verzija klasičarskog džeza. Scenografija u obliku neba na kome su lebdeli oblaci, dobro se slagala uz sanjarske i nežne melodije koje pijanista crpi iz folk tradicije Severa i savremene klasike.
U pratnji basiste Matijasa Svensona i gudačkog kvarteta on je svirao tople narodne melodije iz Švedske, Mađarske, Rusije, kao omaž pioniru švedskog džeza Janu Johansonu. Lagano i razigrano, a na momente vrcavo i poletno – dovoljno za topao aplauz ispunjene Velike sale Doma omladine.
BDžF će trajati do ponedeljka, a večeras u Domu omladine od 19.30 nastupa holandsko-islandski trio pijaniste Volferta Brederodea, a sat i po kasnije sastav predvođen mladim izraelskim pijanistom Nitajom Herškovicem. U ponoćnom programu koji počinje od 23 sata svira heroj gitarskog fri-džeza Amerikanac Mark Ribo, a posle njega duo iz Kanade i SAD – pijanistkinja Kris Dejvis i legendarni bubnjar Bili Dramond.