ŽIŽA (OPĆA OPASNOST), POSLE SPEKTAKLA NA ŠALATI: Ovo smo čekali 24 godine! (VIDEO) (FOTO GALERIJA)

"Opća opasnost" najveći hard-rok bend u Hrvatskoj i jedan od najvećih u regionu, održao je na zagrebačkoj Šalati svoj prvi samostalni stadionski koncert, pred oko 4.000 fanova koji su, iz sveg glasa, više od dva i po sata pevali sa njima. 

Sjajno zagrevanje za spektakl koji je, na svu sreću, protekao bez najavljivane kiše, pružio je bend O.S.D.S, prvenstveno originalnim interpretacijama svetskih hitova, a "Sami protiv svijeta" je bila upečatljiv autorski začin za kraj. 

U 21.03 svetla na stadionu su se ugasila i bilo je jasno da je vreme za - pola tone rokenrola, kako sebe često nazivaju momci iz "Opće", po imenu pesme sa povratničkog izdanja "Vrati se na svjetlo". Upravo sa tog albuma je i "Armagedon" koji je zagrmeo za početak - doduše ne uživo, već dok se bend spremao da izlazi na binu. Pravo, živo otvaranje donela je "To sam ja". 

Pogledajte galeriju slika Nina Pavišića sa koncerta: 

Pero, Žiža, Bani, Igor, Sojka i Kameni su gruvali iz svih oružja od početka. Odmah je usledio aktuelni singl "Gubim tlo pod nogama", praćen kadrovima iz spota, pa "Opća opasnost" gde je, prvi put, došla do izražaja sjajna pirotehnika koja je obeležila ceo koncert. 

Numera "Ti" bila je velika radost za prave zaljubljenike u bend, jer nije često na koncertnom repertoaru, a uskoro je usledila još jedna takva poslastica - balada "Nebeski znak". Između - dva oprobana aduta za masovno pevanje, "Preživio sam" i "Mjesečar".  

Bend je, na zadovoljstvo obožavalaca, "promešao" set listu, pa je dugogodišnji "okidač" u završnici koncerta, "bondžovijevska" balada "Srce zna", smeštena u prvom delu, kao i "Nenapisana stranica" koja se stilski na nju sasvim prikladno naslanja.  

Grupa se nakratko, iznenađujuće, povukla, iz zvučnika je dopirala "Holdaj svojom stranom ulice", ali su se Pero i ekipa brzo vratili na scenu i otprašili "Tragove". "Klauna" je "Galić, prikladno, otpevao uz "klovnovski" crven nos. Zaorile su se "Grad", "Nebo", a "Kao grom" je imala sjajne ukrase u vidu fragmenata, "Deep Purple"-a ("Smoke On the Water"), Bon Džovija ("You Give Love a Bad Name", "Metalike" ("Enter Sandman"), i AC/DC ("Highway to Hell"). 

Takva grmljavina neminovno donosi stišavanje, najavljeno temom "Za svaku tvoju suzu", i podsećanjem na remek-delo od spota. Usledio je, kao jedan od vrhunaca koncerta, tandem udarnih balada iz novije faze. Porinom ovenčana "Tvoje ime čuvam" se, kao i uvek na koncertima, sjajno prelila u "Pobjeg'o sam". 

Sam finiš zvaničnog dela dramaturški sjajno koncipiranog koncerta opet je bio "udarački" - "Doktore", pa oda Slavoniji u "Tri rijeke", pa "Treba mi nešto jače od sna", i, uz vatromet, sasvim logično - "Uzalud sunce sja". Znalo se, međutim, da tada, na dva sata i deset minuta od početka koncerta, nije zaiista kraj. 

Na bis, prvo je sam na scenu izašao Pero sa gitarom, i jasno je bilo da sledi "hrvatska More Than Words", odnosno "Nisam rođen pod sretnim zvijezdama". Za definitivan kraj, uz vatromet i sijaset upaljača i mobilnih telefona, šta bi drugo nego "Jednom kad noć". Veliki koncertni trijumf je tako zaokružen, mada je, sasvim sigurno, ostalo mnogo neodsviranih "muzičkih želja" koje bi ispunile drugi, treći i ko zna koji bis - "Rastaviše i nas dvoje", "Pun Another Dollar", "Amerika"., "Dan bez imena"... 

Dok su se prezadovoljni fanovi raznih generacija razilazili, a grupa devojaka, interesantno, pevala "Mariju" koju je Galić snimio kao pevač "Divljih jagoda", uvek raspoloženi i ljubazni članovi benda su, kao da iza njih nije više od dva i po sata žestoke svirke, ljubazno i uz osmeh pričali sa novinarima. 

"Gitarista Slaven Živanović Žiža, tek što je uzeo dah, u bekstejdžu "Šalate" pričao je za "Srbija Danas": 

- Zadovoljni smo, srećni. Sve je prošlo tehnički kako treba, toga smo se najviše bojali. Pitali su nas da li imamo tremu. Sviramo 24 godine, nakon toliko vremena radimo svoj veliki koncert u Zagrebu i - imali smo tremu. Bojali smo se da nešto možda neće da funkcioniše. Nije to više ona trema zbog publike, na to smo navikli, ali ovaj deo, kad sam radiš - bojiš se da će nešto da zakaže... Kad je u prvih desetak minuta sve prošlo kako treba, onda smo dalje uživali u koncertu. 

- (smeh) Neeee. Kišu smo mi rešili, imamo svoje sisteme. Svi su govorili "Biće kiše". Mi smo jedini govorili "Neće biti kiše". Onda su oni pitali "Kako to znate?". Bog će nam pomoći. Posle 24 godine, valjda će nam jednom pomoći kad radimo veliki koncert u Zagrebu, valjda smo zaslužili. Nebo se smilovalo, sve se posložilo. Najveći nam je bio problem da li će biti ljudi - ljudi je bilo. Tad tek sve ima smisla. Čemu graditi pozornice ako to niko neće da vidi... 

- Ubacili smo neke stare pesme, kao što smo i planirali. Imamo uvek "prokletstvo" novog albuma, koji nam "izgura" te stare pesme koje ljudi vole. Već ima dosta dugo kako je izašao poslednji album, više ne radimo klasičnu promociju tog izdanja, već koncert za fanove, za publiku. Skupile su se razne generacije - od 15, 16 do 50, 60 godina. Svako želi neku svoju pesmu, probali smo sve te želje da ispoštujemo. Mislim da smo uspeli, vidim da su ljudi zadovoljni set listom. 

- Imali smo je kao opciju, ako baš ne budemo mogli da odemo sa pozornice (smeh), ali, evo, "uspeli" smo da siđemo sa bine. Odradili smo taj jedan bis, nismo drugi, a da je bio i drugi, svirali bismo "Rastaviše...".