ЖИЖА (ОПЋА ОПАСНОСТ), ПОСЛЕ СПЕКТАКЛА НА ШАЛАТИ: Ово смо чекали 24 године! (ВИДЕО) (ФОТО ГАЛЕРИЈА)

"Опћа опасност" највећи хард-рок бенд у Хрватској и један од највећих у региону, одржао је на загребачкој Шалати свој први самостални стадионски концерт, пред око 4.000 фанова који су, из свег гласа, више од два и по сата певали са њима. 

Сјајно загревање за спектакл који је, на сву срећу, протекао без најављиване кише, пружио је бенд О.С.Д.С, првенствено оригиналним интерпретацијама светских хитова, а "Сами против свијета" је била упечатљив ауторски зачин за крај. 

У 21.03 светла на стадиону су се угасила и било је јасно да је време за - пола тоне рокенрола, како себе често називају момци из "Опће", по имену песме са повратничког издања "Врати се на свјетло". Управо са тог албума је и "Армагедон" који је загрмео за почетак - додуше не уживо, већ док се бенд спремао да излази на бину. Право, живо отварање донела је "То сам ја". 

Погледајте галерију слика Нина Павишића са концерта: 

Перо, Жижа, Бани, Игор, Сојка и Камени су грували из свих оружја од почетка. Одмах је уследио актуелни сингл "Губим тло под ногама", праћен кадровима из спота, па "Опћа опасност" где је, први пут, дошла до изражаја сјајна пиротехника која је обележила цео концерт. 

Нумера "Ти" била је велика радост за праве заљубљенике у бенд, јер није често на концертном репертоару, а ускоро је уследила још једна таква посластица - балада "Небески знак". Између - два опробана адута за масовно певање, "Преживио сам" и "Мјесечар".  

Бенд је, на задовољство обожавалаца, "промешао" сет листу, па је дугогодишњи "окидач" у завршници концерта, "бонџовијевска" балада "Срце зна", смештена у првом делу, као и "Ненаписана страница" која се стилски на њу сасвим прикладно наслања.  

Група се накратко, изненађујуће, повукла, из звучника је допирала "Холдај својом страном улице", али су се Перо и екипа брзо вратили на сцену и отпрашили "Трагове". "Клауна" је "Галић, прикладно, отпевао уз "кловновски" црвен нос. Заориле су се "Град", "Небо", а "Као гром" је имала сјајне украсе у виду фрагмената, "Дееп Пурпле"-а ("Смоке Он the Water"), Bon Џовија ("You Гиве Лове а Бад Наме", "Металике" ("Ентер Сандман"), и АЦ/ДЦ ("Highway то Hell"). 

Таква грмљавина неминовно доноси стишавање, најављено темом "За сваку твоју сузу", и подсећањем на ремек-дело од спота. Уследио је, као један од врхунаца концерта, тандем ударних балада из новије фазе. Порином овенчана "Твоје име чувам" се, као и увек на концертима, сјајно прелила у "Побјег'о сам". 

Сам финиш званичног дела драматуршки сјајно конципираног концерта опет је био "ударачки" - "Докторе", па ода Славонији у "Три ријеке", па "Треба ми нешто јаче од сна", и, уз ватромет, сасвим логично - "Узалуд сунце сја". Знало се, међутим, да тада, на два сата и десет минута од почетка концерта, није заииста крај. 

На бис, прво је сам на сцену изашао Перо са гитаром, и јасно је било да следи "хрватска Море Than Words", односно "Нисам рођен под сретним звијездама". За дефинитиван крај, уз ватромет и сијасет упаљача и мобилних телефона, шта би друго него "Једном кад ноћ". Велики концертни тријумф је тако заокружен, мада је, сасвим сигурно, остало много неодсвираних "музичких жеља" које би испуниле други, трећи и ко зна који бис - "Раставише и нас двоје", "Пун Another Dollar", "Америка"., "Дан без имена"... 

Док су се презадовољни фанови разних генерација разилазили, а група девојака, интересантно, певала "Марију" коју је Галић снимио као певач "Дивљих јагода", увек расположени и љубазни чланови бенда су, као да иза њих није више од два и по сата жестоке свирке, љубазно и уз осмех причали са новинарима. 

"Гитариста Славен Живановић Жижа, тек што је узео дах, у бекстејџу "Шалате" причао је за "Србија Данас": 

- Задовољни смо, срећни. Све је прошло технички како треба, тога смо се највише бојали. Питали су нас да ли имамо трему. Свирамо 24 године, након толико времена радимо свој велики концерт у Загребу и - имали смо трему. Бојали смо се да нешто можда неће да функционише. Није то више она трема због публике, на то смо навикли, али овај део, кад сам радиш - бојиш се да ће нешто да закаже... Кад је у првих десетак минута све прошло како треба, онда смо даље уживали у концерту. 

- (смех) Нееее. Кишу смо ми решили, имамо своје системе. Сви су говорили "Биће кише". Ми смо једини говорили "Неће бити кише". Онда су они питали "Како то знате?". Бог ће нам помоћи. После 24 године, ваљда ће нам једном помоћи кад радимо велики концерт у Загребу, ваљда смо заслужили. Небо се смиловало, све се посложило. Највећи нам је био проблем да ли ће бити људи - људи је било. Тад тек све има смисла. Чему градити позорнице ако то нико неће да види... 

- Убацили смо неке старе песме, као што смо и планирали. Имамо увек "проклетство" новог албума, који нам "изгура" те старе песме које људи воле. Већ има доста дуго како је изашао последњи албум, више не радимо класичну промоцију тог издања, већ концерт за фанове, за публику. Скупиле су се разне генерације - од 15, 16 до 50, 60 година. Свако жели неку своју песму, пробали смо све те жеље да испоштујемо. Мислим да смо успели, видим да су људи задовољни сет листом. 

- Имали смо је као опцију, ако баш не будемо могли да одемо са позорнице (смех), али, ево, "успели" смо да сиђемо са бине. Одрадили смо тај један бис, нисмо други, а да је био и други, свирали бисмо "Раставише...".