Хаос на улицама Грузије: Масовни протести, народ гађа јајима посланике! Земља на прагу опасног сукоба (ВИДЕО)

Оптужбе о намештању избора и ауторитаризму се појављују у време када је ЕУ суспендовала захтев Грузије за чланство.

Председник државе биће изабран индирекним путем од стране изборног колеџа састављеног од 300 чланова. Изабраће новог председника у децембру, што ће бити први индиректни председнички избори у овој земљи. 

Традиционално прозападна земља са статусом кандидата за Европску унију, Грузија се од избијања рата у Украјини приближила Русији, од које је стекла независност 1991. године, пише Ројтерс.

Односи са западним земљама су се погоршали ове године, јер је "Грузијски сан" прогурао законе против "страних агената" и права ЛГБТ особа које су САД и ЕУ описали као "ауторитарне и инспирисане Русијом".

Након недавних спорних парламентарних избора у Грузији, политичка ситуација у земљи остала је напета. Владајућа партија у Грузији, предвођена Грузијским сном, одбацила је захтеве за поништење резултата избора, упркос масовним протестима и оптужбама о нерегуларностима током гласања. Опозиција је оптужила власти за изборне манипулације, а у земљи су избили масовни протести у знак неслагања са изборним процесом, који су се проширили на бројне градове.

Званични резултати избора 26. октобра показали су да је владајућа партија "Грузијски сан"поново изабрана са скоро 54 одсто ​​гласова, што је резултат за који опозиционе странке кажу да је "лажиран".

У овом контексту, опозиционе странке су одлучиле да бојкотују ново заседање парламента у знак протеста због, како тврде, нерегуларних избора. Опозиција је захтевала да изборни процес буде поново истражен и да се обезбеде фер и слободни избори. Политичке странке, које су већ биле у сукобу са владајућом партијом, сматрају да су избори били обележени манипулацијама и неправилностима које су утицале на крајњи резултат.

Протести су се фокусирали на оптужбе за кршење људских права, сузбијање слободе медија и политичку репресију. Грузијска опозиција, која укључује широк спектар политичких организација, захтевала је да се изврше реформске промене у изборном систему и да се гарантује већу транспарентност у будућим изборима. С друге стране, владајућа странка је одбацила ове оптужбе и тврдила да су избори били легитимни и да су протести само политички мотивисани покушаји дестабилизације земље.

Међународна заједница такође прати ситуацију у Грузији, а бројни посматрачи су позвали на смиреност и дијалог између владе и опозиције. Међутим, упркос позивима на помирење, ситуација остаје напета, а политичка криза у земљи се продубљује.

Овај политички конфликт додатно компликује напоре Грузије да се приближи Европској унији и НАТО-у, јер су реформе у области демократије и људских права кључне за напредовање у процесу интеграције. Опозиција тврди да владајућа партија води ауторитарну политику која угрожава основне демократске принципе, док власти тврде да је политичка стабилност у земљи приоритет за њен даљи развој.

Ситуација у Грузији остаје неизвесна, а политичка криза ће вероватно имати дугорочне последице по унутрашњу стабилност земље и њен међународни статус.