Откривена мистерија о стравичном злочину у Рибникару: Ево у кога је дечак убица заправо желео да пуца, његов списак имао много више имена
Дечак-убица који је 3. маја прошле године извршио масовно убиство у Основној школи ''Владислав Рибникар'' где је из два очева пиштоља усмртио деветоро вршњака и чувара.
Он је прошле године, средином јула, сведочећи путем видео-линка, признао и до детаља описао како је испланирао и извршио злочин. Наиме, он је у истрази која је тада вођена против његовог оца, пристао да одговори на сва питања, иако му је речено да као најближи сродник по закону може да не сведочи.
Признао је да је истина да је пре злочина направио списак на ком је на енглеском писало ''примарне мете'', као и да је одлучио да усмрти вршњаке јер се осећао "нецењено и одбачено".
- Да, јесам. Ја сам желео да наставим са тим својим чином, тако да сам одлучио да за ту прву учионицу у коју бих ушао, да евентуално напишем имена, на пример деце за коју би ми било, тачније ученика, за које би ми било да кажем океј да их погодим, али тај списак се продужио на можда 22 или 23 имена, тако да сам тај списак одбацио и нисам желео да се водим по списку, односно да имам неке индивидуалце. Не знам тачно о чему сам размишљао тада, али волео сам да избегнем да пуцам у нека лица са којима сам у добрим односима - изјавио је, преноси Курир.
Истакао је и да му није било битно да ли пуца у дечаке и девојчице, као и да је у почетку оклевао.
- Пре него што сам почео са својим чином оклевао сам, имао сам жељу да се ипак обратим мајци, да се вратим кући, али у том тренутку ми прилази чувар и пита ме хоћу ли ући у учионицу, било је два минута до звона. Ја сам рекао да ћу сачекали, а онда сам већ био под стресом, успаничио сам се и видео сам га као неку претњу. Можда у смислу да би могао да ме спречи да се вратим кући - рекао је дечак-убица.
Дечак-убица је рекао и да је свестан да је пуцао у Драгана, али да није видео крв. Као и да је онда пуцао у девојчице.
- Не знам зашто сам пуцао у ту децу, нисам их познавао. Пуцао сам насумично, нисам се обазирао на кога пуцам. Сећам се да сам испалио метак у правцу девојчице која је само стајала, а коју не познајем. Када сам ушао у учионицу, нисам никога препознавао. Знам да је професорка била унутра, речено ми је да је рањена. Имао сам још метака, не знам зашто сам престао да пуцам. Искочио сам кроз прозор и позвао полицију. Мислио сам да је то исправно, да се предам. Плашио сам се и да неко може да ме повреди или убије.
Србија Данас/Република
