Otkrivena misterija o stravičnom zločinu u Ribnikaru: Evo u koga je dečak ubica zapravo želeo da puca, njegov spisak imao mnogo više imena
Dečak-ubica koji je 3. maja prošle godine izvršio masovno ubistvo u Osnovnoj školi ''Vladislav Ribnikar'' gde je iz dva očeva pištolja usmrtio devetoro vršnjaka i čuvara.
On je prošle godine, sredinom jula, svedočeći putem video-linka, priznao i do detalja opisao kako je isplanirao i izvršio zločin. Naime, on je u istrazi koja je tada vođena protiv njegovog oca, pristao da odgovori na sva pitanja, iako mu je rečeno da kao najbliži srodnik po zakonu može da ne svedoči.
Priznao je da je istina da je pre zločina napravio spisak na kom je na engleskom pisalo ''primarne mete'', kao i da je odlučio da usmrti vršnjake jer se osećao "necenjeno i odbačeno".
- Da, jesam. Ja sam želeo da nastavim sa tim svojim činom, tako da sam odlučio da za tu prvu učionicu u koju bih ušao, da eventualno napišem imena, na primer dece za koju bi mi bilo, tačnije učenika, za koje bi mi bilo da kažem okej da ih pogodim, ali taj spisak se produžio na možda 22 ili 23 imena, tako da sam taj spisak odbacio i nisam želeo da se vodim po spisku, odnosno da imam neke individualce. Ne znam tačno o čemu sam razmišljao tada, ali voleo sam da izbegnem da pucam u neka lica sa kojima sam u dobrim odnosima - izjavio je, prenosi Kurir.
Istakao je i da mu nije bilo bitno da li puca u dečake i devojčice, kao i da je u početku oklevao.
- Pre nego što sam počeo sa svojim činom oklevao sam, imao sam želju da se ipak obratim majci, da se vratim kući, ali u tom trenutku mi prilazi čuvar i pita me hoću li ući u učionicu, bilo je dva minuta do zvona. Ja sam rekao da ću sačekali, a onda sam već bio pod stresom, uspaničio sam se i video sam ga kao neku pretnju. Možda u smislu da bi mogao da me spreči da se vratim kući - rekao je dečak-ubica.
Dečak-ubica je rekao i da je svestan da je pucao u Dragana, ali da nije video krv. Kao i da je onda pucao u devojčice.
- Ne znam zašto sam pucao u tu decu, nisam ih poznavao. Pucao sam nasumično, nisam se obazirao na koga pucam. Sećam se da sam ispalio metak u pravcu devojčice koja je samo stajala, a koju ne poznajem. Kada sam ušao u učionicu, nisam nikoga prepoznavao. Znam da je profesorka bila unutra, rečeno mi je da je ranjena. Imao sam još metaka, ne znam zašto sam prestao da pucam. Iskočio sam kroz prozor i pozvao policiju. Mislio sam da je to ispravno, da se predam. Plašio sam se i da neko može da me povredi ili ubije.
Srbija Danas/Republika
