Haos na ulicama Gruzije: Masovni protesti, narod gađa jajima poslanike! Zemlja na pragu opasnog sukoba (VIDEO)

Optužbe o nameštanju izbora i autoritarizmu se pojavljuju u vreme kada je EU suspendovala zahtev Gruzije za članstvo.

Predsednik države biće izabran indireknim putem od strane izbornog koledža sastavljenog od 300 članova. Izabraće novog predsednika u decembru, što će biti prvi indirektni predsednički izbori u ovoj zemlji. 

Tradicionalno prozapadna zemlja sa statusom kandidata za Evropsku uniju, Gruzija se od izbijanja rata u Ukrajini približila Rusiji, od koje je stekla nezavisnost 1991. godine, piše Rojters.

Odnosi sa zapadnim zemljama su se pogoršali ove godine, jer je "Gruzijski san" progurao zakone protiv "stranih agenata" i prava LGBT osoba koje su SAD i EU opisali kao "autoritarne i inspirisane Rusijom".

Nakon nedavnih spornih parlamentarnih izbora u Gruziji, politička situacija u zemlji ostala je napeta. Vladajuća partija u Gruziji, predvođena Gruzijskim snom, odbacila je zahteve za poništenje rezultata izbora, uprkos masovnim protestima i optužbama o neregularnostima tokom glasanja. Opozicija je optužila vlasti za izborne manipulacije, a u zemlji su izbili masovni protesti u znak neslaganja sa izbornim procesom, koji su se proširili na brojne gradove.

Zvanični rezultati izbora 26. oktobra pokazali su da je vladajuća partija "Gruzijski san"ponovo izabrana sa skoro 54 odsto ​​glasova, što je rezultat za koji opozicione stranke kažu da je "lažiran".

U ovom kontekstu, opozicione stranke su odlučile da bojkotuju novo zasedanje parlamenta u znak protesta zbog, kako tvrde, neregularnih izbora. Opozicija je zahtevala da izborni proces bude ponovo istražen i da se obezbede fer i slobodni izbori. Političke stranke, koje su već bile u sukobu sa vladajućom partijom, smatraju da su izbori bili obeleženi manipulacijama i nepravilnostima koje su uticale na krajnji rezultat.

Protesti su se fokusirali na optužbe za kršenje ljudskih prava, suzbijanje slobode medija i političku represiju. Gruzijska opozicija, koja uključuje širok spektar političkih organizacija, zahtevala je da se izvrše reformske promene u izbornom sistemu i da se garantuje veću transparentnost u budućim izborima. S druge strane, vladajuća stranka je odbacila ove optužbe i tvrdila da su izbori bili legitimni i da su protesti samo politički motivisani pokušaji destabilizacije zemlje.

Međunarodna zajednica takođe prati situaciju u Gruziji, a brojni posmatrači su pozvali na smirenost i dijalog između vlade i opozicije. Međutim, uprkos pozivima na pomirenje, situacija ostaje napeta, a politička kriza u zemlji se produbljuje.

Ovaj politički konflikt dodatno komplikuje napore Gruzije da se približi Evropskoj uniji i NATO-u, jer su reforme u oblasti demokratije i ljudskih prava ključne za napredovanje u procesu integracije. Opozicija tvrdi da vladajuća partija vodi autoritarnu politiku koja ugrožava osnovne demokratske principe, dok vlasti tvrde da je politička stabilnost u zemlji prioritet za njen dalji razvoj.

Situacija u Gruziji ostaje neizvesna, a politička kriza će verovatno imati dugoročne posledice po unutrašnju stabilnost zemlje i njen međunarodni status.