"Oprosti, oprosti, oprosti" - Vojin Ćetković imao predskazanje, video je u snu, a onda se i obistinilo "malo čudo"

U svetu filma i televizije, određene uloge mogu postati prekretnica u karijeri glumaca, definišući njihov profesionalni put i ostavljajući neizbrisiv trag u njihovom životu. Sudbonosne uloge ne samo da donose priznanje i popularnost, već često oblikuju javnu percepciju i otvaraju vrata za nove prilike. Poznato je da glumci iz nekog razloga odbiju određene uloge, a da se onda neko drugi proslavi baš tumačeći tog lika na velikom platnu. U drugim slučajevima, glumci potroše svu svoju energiju kako bi dobili određenu ulogu za koju smatraju da su baš oni rođeni, a da se uopšte u njoj na kraju ne pokažu kao dobri. Naravno, postoje i treći slučajevi kada iz neobjašnjivih razloga uloga dođe glumcu kao da je neka viša natprirodna ruka odlučila da baš taj glumac mora da je odigra.

Ovaj treći slučaj dogodio se Vojinu Ćetkoviću  kada mu se "namestilo" da odigra slavnog srpskog pesnika Lazu Kostića u filmu "Santa Maria Della Salute". 

Naime, Ćetković je kao i većina ljudi bio upoznat sa, po mnogima, najlepšom ljubavnom pesmom napisanom na srpskom jeziku, koju je Kostić napisao nakon smrti njegove velike ljubavi Lenke Dunđerski. Znao ju je i napamet. Ipak, nije slutio da će ona biti presudna u jednom trenutku njegovog života.

Naime, Ćetković je bez objašnjivog razloga dobio od više ljudi u istom trenutku ponudu da recituje ovu slavnu pesmu, kao da je viša sila htela da je Vojin odrecituje a potom i da odglumi Lazu Kostića. O ovom slučaju je ispričao više u emisiji Agape, autora Aleksandra Gajšeka. Gajšek je to nazvao malim čudom.

Iako je nikad ranije nije izvodio, Ćetković je i roku od 15 dana dobio pozive od Radomira Putnika da je govori na dodeli nagrade "Dositej Obradović" Vladeti Jerotiću, potom mu je kolega Nebojša Kundačina na sceni šapnuo: Ovo je tvoja pesma, ovu pesmu moru da znaš, potom su mu se dešavali snovi vezani za ovu pesmu, a potom ga je zvao Zdravka Šotra da pričaju o ulozi Laze Kostića.

- Sanjao sam intenzivne snove o pesmi u tom periodu. To sam ispričao Šotri. On mi je otkrio: videćeš postoji u scenariju, napisao sam scenu, gde se Kostić budi u Veneciji pored svoje žene Julije Palanački, ide do prozora, i šapuće: oprosti, oprosti, oprosti. Žena ga pita šta se dešava, a Laza gleda u crkvu i tako nastaje pesma - ispričao je Ćetković Gajšeku.

- Tri godine smo radili na tom scenariju. Nije bilo raspoloženog producenta da nam uskoči u pomoć. Šotra i ja smo imali mnogo razgovora što telefonskih, što uživo. Snimao sam 72 dana bez pauze. Me znam koliko sam stihova izgovorio. Ušao sam u to. Znam da mi je Berček rekao unutra si. Postoje uloge kada čovek uđe u lik iznutra - ispričao je Vojin.

Bio je nesiguran

Ćetković je u istom intervju otkrio da je često bio nesiguran jer je samokritičan, ali da to ne mora biti mana već i prednost.

- Naravno, da je put priznanje da nešto ne znaš. Sećam se rečenica koje su mi izgovorili i Glogovac i Sergej Trifunović, Nataša Ninković. Oni su prvi počeli da snimaju, a meni još uvek nije bilo baš jasno šta sa kamerom, svetlom, tonom, kadrom. Morali smo mnogo da pričamo. A ta nesigurnost koju sam imao... Gledam to kroz moje ćerke. Jedna je samokritična, baš kao što sam ja. Njoj sam rekao da je to dobro i da se toga ne plaši, ona nikad nije zadovoljna, iako je pretalentovana i trenira, ali je samokritična, te je ponekad to sputa. Ipak, mislim da je dobro biti samokrtičan. Pričam iz ličnog iskustva i može da te dovede do nečega da budeš bolji - ispričao je Vojin .

Snimak cele emisije možete da poslušate u nastavku: