"Опрости, опрости, опрости" - Војин Ћетковић имао предсказање, видео је у сну, а онда се и обистинило "мало чудо"

У свету филма и телевизије, одређене улоге могу постати прекретница у каријери глумаца, дефинишући њихов професионални пут и остављајући неизбрисив траг у њиховом животу. Судбоносне улоге не само да доносе признање и популарност, већ често обликују јавну перцепцију и отварају врата за нове прилике. Познато је да глумци из неког разлога одбију одређене улоге, а да се онда неко други прослави баш тумачећи тог лика на великом платну. У другим случајевима, глумци потроше сву своју енергију како би добили одређену улогу за коју сматрају да су баш они рођени, а да се уопште у њој на крају не покажу као добри. Наравно, постоје и трећи случајеви када из необјашњивих разлога улога дође глумцу као да је нека виша натприродна рука одлучила да баш тај глумац мора да је одигра.

Овај трећи случај догодио се Војину Ћетковићу  када му се "наместило" да одигра славног српског песника Лазу Костића у филму "Санта Мариа Della Салуте". 

Наиме, Ћетковић је као и већина људи био упознат са, по многима, најлепшом љубавном песмом написаном на српском језику, коју је Костић написао након смрти његове велике љубави Ленке Дунђерски. Знао ју је и напамет. Ипак, није слутио да ће она бити пресудна у једном тренутку његовог живота.

Наиме, Ћетковић је без објашњивог разлога добио од више људи у истом тренутку понуду да рецитује ову славну песму, као да је виша сила хтела да је Војин одрецитује а потом и да одглуми Лазу Костића. О овом случају је испричао више у емисији Агапе, аутора Александра Гајшека. Гајшек је то назвао малим чудом.

Иако је никад раније није изводио, Ћетковић је и року од 15 дана добио позиве од Радомира Путника да је говори на додели награде "Доситеј Обрадовић" Владети Јеротићу, потом му је колега Небојша Кундачина на сцени шапнуо: Ово је твоја песма, ову песму мору да знаш, потом су му се дешавали снови везани за ову песму, а потом га је звао Здравка Шотра да причају о улози Лазе Костића.

- Сањао сам интензивне снове о песми у том периоду. То сам испричао Шотри. Он ми је открио: видећеш постоји у сценарију, написао сам сцену, где се Костић буди у Венецији поред своје жене Јулије Паланачки, иде до прозора, и шапуће: опрости, опрости, опрости. Жена га пита шта се дешава, а Лаза гледа у цркву и тако настаје песма - испричао је Ћетковић Гајшеку.

- Три године смо радили на том сценарију. Није било расположеног продуцента да нам ускочи у помоћ. Шотра и ја смо имали много разговора што телефонских, што уживо. Снимао сам 72 дана без паузе. Ме знам колико сам стихова изговорио. Ушао сам у то. Знам да ми је Берчек рекао унутра си. Постоје улоге када човек уђе у лик изнутра - испричао је Војин.

Био је несигуран

Ћетковић је у истом интервју открио да је често био несигуран јер је самокритичан, али да то не мора бити мана већ и предност.

- Наравно, да је пут признање да нешто не знаш. Сећам се реченица које су ми изговорили и Глоговац и Сергеј Трифуновић, Наташа Нинковић. Они су први почели да снимају, а мени још увек није било баш јасно шта са камером, светлом, тоном, кадром. Морали смо много да причамо. А та несигурност коју сам имао... Гледам то кроз моје ћерке. Једна је самокритична, баш као што сам ја. Њој сам рекао да је то добро и да се тога не плаши, она никад није задовољна, иако је преталентована и тренира, али је самокритична, те је понекад то спута. Ипак, мислим да је добро бити самокртичан. Причам из личног искуства и може да те доведе до нечега да будеш бољи - испричао је Војин .

Снимак целе емисије можете да послушате у наставку: