Selin Dion svojim dokumentarcem ponovo dokazala kakva je klasa - intima i borba sa bolešću prikazana MAESTRALNO

Dokumentarci iz sveta šoubiznisa često tvrde da će publika “po prvi put videti zvezdu u pravom svetlu”. U slučaju filma „I Am: Celine Dion“, to je zaista tačno, rekao je Nil Mekormik za "The Telegraph".

Film Prime Video-a prati borbu Selin Dion dugu 17 godina sa sindromom ukočene osobe – retkim neurološkim poremećajem koji izaziva ukočenost i bolne grčeve mišića. Možda najteži deo za “jednu od najtehničkije nadarenijih pevačica našeg vremena” je razarajući uticaj koji hronično stanje može imati na njen glas.

“Kraljica moćnih balada” prikazana je u jeku “potpune egzistencijalne krize” dok se bori sa implikacijama bolesti. Umesto uobičajene glamurozne odeće, vidimo Dion bez šminke, sa “bakskim naočarima” i punđom, “klimajući se između poricanja, očaja i prkosa” jer je “verzija njenog života i sebe” kao pevačice sada završena.

Režiran od strane oskarom nominovane dokumentaristkinje Irene Tejlor, film „I Am: Celine Dion“ spaja arhivski materijal koji pokriva pevačicinu karijeru dugu četiri decenije, sa intervjuima i snimcima iza scene koji datiraju još od 2021. godine kada je bila prinuđena da otkaže svoju rezidenciju u Las Vegasu.

Ovo nije “običan projekat taštine” koji se lažno predstavlja kao dokumentarac, rekla je Suzana Ramsdejl za "London Evening Standard". To je “sirov, srceparajući i duboko emotivan” uvid u izolovani život izuzetno talentovane pevačice “prekinute u svom vrhuncu”.

Najizraženiji i “najupečatljiviji” prikaz Dioninog stanja je gotovo desetominutni “necenzurisan i sirov” snimak kanadske pevačice tokom agonizirajućeg spazma. “Pod rizikom da zvučim kao kliše”, rekao je "Adrian Horton" za The Guardian, jedina reč koja mi je pala na pamet kada sam video kako Dion pristaje “uz uzdah” da bude snimana dok je onesposobljena napadom, je “hrabrost”.

Ipak, ima i lakših trenutaka, rekao je Mekormik za "The Telegraph". Tokom “zabavnog monologa o modnim fetišima”, Dion obilazi svoj magacin od 12.000 kvadratnih metara gde čuva sve svoje kutur haljine, cipele i sitnice u “savršeno održavanom muzeju posvećenom samoj sebi”.

Sve deluje veoma “lično i iskreno”, rekao je Piter Debruž za "Variety", ali je takođe “dovedeno do savršenstva”. Zapravo, dok gledate dokumentarni film imate utisak da Tejlor nije želela da uključi ništa “što njen subjekt nije odobrio”. Ipak, ona stvara “dirljiv portret” pevačice, prožet “jasno nespremnim” trenucima koji dočaravaju Dionin humor i toplinu.

Sve u svemu, Lovia Gjarkje za "The Hollywood Reporter" rekao je da je film “koliko o pevačici” toliko i o realnostima života sa hroničnom bolešću. “Intenzivan pogled” na njen bol pruža “oštrouman podsetnik” na uticaj koji je stanje imalo na Dionovu, “ne samo kao zvezdu, već kao osobu”.

Selin Mari Klodet Dion (fr. Céline Marie Claudette Dion) je rođena 30. marta 1968. u Šarlmanju, Kvebek, Kanada. Kao franko-kanadska pop pevačica i povremena autorka pesama, osvojila je prestižne nagrade kao što su Gremi i Žino. Njena karijera započela je početkom 1980-ih kada je pevala na francuskom jeziku, da bi se kasnije proslavila na međunarodnoj muzičkoj sceni.

Dion je odrasla u brojnoj i skromnoj porodici u Šarlmanju. Tokom svojih devojačkih godina, postigla je uspeh u frankofonom delu Kanade, zahvaljujući podršci njenog menadžera i budućeg supruga, Renea Anželila, koji je založio svoju kuću kako bi finansirao njen prvi album. Njena popularnost se proširila na Evropu i Aziju nakon pobeda na Jamahinom svetskom festivalu zabavnih pesama 1982. godine i Pesmi Evrovizije 1988. godine. Dion je 1990. godine zakoračila na anglofono tržište sa albumom Unison, koji je izdala pod etiketom Epik rekordsa. Tokom 1990-ih, postala je svetski poznata zahvaljujući uspehu albuma na engleskom i francuskom jeziku, među kojima su se posebno istakli Falling into You (1996) i My Heart Will Go On (1998), naslovna numera filma "Titanik".

Nakon uspeha u muzičkom svetu, 1999. godine, Dion je odlučila da privremeno odstupi iz javnog života kako bi se posvetila svom suprugu, koji je tada bio dijagnostikovan sa rakom ždrela. Tri godine kasnije, vratila se na scenu sa albumom simboličnog naziva A New Day Has Come ("Novi dan je došao"). Do 2004. godine, Dion je prodala preko 175 miliona nosača zvuka, za šta je nagrađena Šopar dijamantskom nagradom na Svetskim muzičkim nagradama, kao najprodavanija pevačica na svetu.

Selin Dion je takođe izvodila šou A New Day... svake noći u Cezarovoj palati u Las Vegasu, prema ugovoru koji je trajao do 2007. godine. Njena muzika obuhvata različite žanrove, od popa i roka do gospela i klasične muzike, a posebno se izdvajaju njeni tehnički besprekorno izvedeni i snažni vokali.