Селин Дион својим документарцем поново доказала каква је класа - интима и борба са болешћу приказана МАЕСТРАЛНО
Дива магичног гласа и светског изгледа отворила је све своје рањиве стране личности у документарцу који је, мало је рећи, оборио с' ногу и публику и филмске критичаре.
Документарци из света шоубизниса често тврде да ће публика “по први пут видети звезду у правом светлу”. У случају филма „И Ам: Целине Дион“, то је заиста тачно, рекао је Нил Мекормик за "The Телеграпх".
Филм Приме Видео-а прати борбу Селин Дион дугу 17 година са синдромом укочене особе – ретким неуролошким поремећајем који изазива укоченост и болне грчеве мишића. Можда најтежи део за “једну од најтехничкије надаренијих певачица нашег времена” је разарајући утицај који хронично стање може имати на њен глас.
“Краљица моћних балада” приказана је у јеку “потпуне егзистенцијалне кризе” док се бори са импликацијама болести. Уместо уобичајене гламурозне одеће, видимо Дион без шминке, са “бакским наочарима” и пунђом, “климајући се између порицања, очаја и пркоса” јер је “верзија њеног живота и себе” као певачице сада завршена.
Режиран од стране оскаром номиноване документаристкиње Ирене Тејлор, филм „И Ам: Целине Дион“ спаја архивски материјал који покрива певачицину каријеру дугу четири деценије, са интервјуима и снимцима иза сцене који датирају још од 2021. године када је била принуђена да откаже своју резиденцију у Лас Вегасу.
Ово није “обичан пројекат таштине” који се лажно представља као документарац, рекла је Сузана Рамсдејл за "Лондон Евенинг Стандард". То је “сиров, срцепарајући и дубоко емотиван” увид у изоловани живот изузетно талентоване певачице “прекинуте у свом врхунцу”.
Најизраженији и “најупечатљивији” приказ Диониног стања је готово десетоминутни “нецензурисан и сиров” снимак канадске певачице током агонизирајућег спазма. “Под ризиком да звучим као клише”, рекао је "Адриан Хортон" за The Гуардиан, једина реч која ми је пала на памет када сам видео како Дион пристаје “уз уздах” да буде снимана док је онеспособљена нападом, је “храброст”.
Ипак, има и лакших тренутака, рекао је Мекормик за "The Телеграпх". Током “забавног монолога о модним фетишима”, Дион обилази свој магацин од 12.000 квадратних метара где чува све своје кутур хаљине, ципеле и ситнице у “савршено одржаваном музеју посвећеном самој себи”.
Све делује веома “лично и искрено”, рекао је Питер Дебруж за "Variety", али је такође “доведено до савршенства”. Заправо, док гледате документарни филм имате утисак да Тејлор није желела да укључи ништа “што њен субјект није одобрио”. Ипак, она ствара “дирљив портрет” певачице, прожет “јасно неспремним” тренуцима који дочаравају Дионин хумор и топлину.
Све у свему, Ловиа Гјаркје за "The Hollywood Репортер" рекао је да је филм “колико о певачици” толико и о реалностима живота са хроничном болешћу. “Интензиван поглед” на њен бол пружа “оштроуман подсетник” на утицај који је стање имало на Дионову, “не само као звезду, већ као особу”.
Селин Мари Клодет Дион (фр. Цéлине Марие Claudette Дион) је рођена 30. марта 1968. у Шарлмању, Квебек, Канада. Као франко-канадска поп певачица и повремена ауторка песама, освојила је престижне награде као што су Греми и Жино. Њена каријера започела је почетком 1980-их када је певала на француском језику, да би се касније прославила на међународној музичкој сцени.
Дион је одрасла у бројној и скромној породици у Шарлмању. Током својих девојачких година, постигла је успех у франкофоном делу Канаде, захваљујући подршци њеног менаџера и будућег супруга, Ренеа Анжелила, који је заложио своју кућу како би финансирао њен први албум. Њена популарност се проширила на Европу и Азију након победа на Јамахином светском фестивалу забавних песама 1982. године и Песми Евровизије 1988. године. Дион је 1990. године закорачила на англофоно тржиште са албумом Унисон, који је издала под етикетом Епик рекордса. Током 1990-их, постала је светски позната захваљујући успеху албума на енглеском и француском језику, међу којима су се посебно истакли Falling инто You (1996) и My Хеарт Will Го Он (1998), насловна нумера филма "Титаник".
Након успеха у музичком свету, 1999. године, Дион је одлучила да привремено одступи из јавног живота како би се посветила свом супругу, који је тада био дијагностикован са раком ждрела. Три године касније, вратила се на сцену са албумом симболичног назива А New Day Хас Цоме ("Нови дан је дошао"). До 2004. године, Дион је продала преко 175 милиона носача звука, за шта је награђена Шопар дијамантском наградом на Светским музичким наградама, као најпродаванија певачица на свету.
Селин Дион је такође изводила шоу А New Day... сваке ноћи у Цезаровој палати у Лас Вегасу, према уговору који је трајао до 2007. године. Њена музика обухвата различите жанрове, од попа и рока до госпела и класичне музике, а посебно се издвајају њени технички беспрекорно изведени и снажни вокали.