ALEKSA JELIĆ: Mnogo mi je važnije da je moj rad priznat nego da sam poznat (FOTO, VIDEO)

Prijatna je na štandu portala Srbija Danas bila nedelja, dan kada je zatvoren ovogodišnji Sajam knjiga i dan kada su do nas, kao i u sredu, četvrtak, petak i subotu svratili mnogi poznati iz raznih sfera. Među njima je bio i Aleksa Jelić koji se, posle "zvaničnog" razgovora, raspoložen zadržao i u neformalnom ćaskanju, što nam je bilo posebno zadovoljstvo. 

ŽELJKO VASIĆ: Ljudi svašta rade zarad uspeha, ja ne trčim tu trku (FOTO, VIDEO)

- Završili smo nedavno i snimanje spota. U takvom sam životnom stadijumu da nisam neko ko mora nešto da uradi danas, sutra. Čekam trenutak kad ja budem zadovoljan spotom, montažom i svim onim što želim da prikažem. Isto je i sa albumom koji radim poslednje tri godine. Kad bude gotov, a privodi se stvarno kraju, i kad budem komplet zadovoljan, tad će da izađe. Nije da mene nema u medijima, već se oni mnogo više interesuju za nečiju s*su, d*pe ili folk hitić. Pošto ne promovišem nijednu od te tri stvari, ponajmanje ovu treću, verovatno nisam previše interesantan. Sada sam bio na aerodromu pre nekoliko sati, sačekao sam mamu iz Amerike. Imao sam priliku da vidim nekoliko novinara koji su došli u nedelju pre podne da dočekaju naše "velike zvezde iz Šlaufhagenštafena" i ostalih očajnih klubića po Evropi. Ako to treba da radim da bih se na takav način pojavljivao po medijima, daleko im lepa kuća. Mnogo mi je važnije da mi rad bude priznat nego da ja kao ja budem poznat. 

- Nije ni to, nego, prosto, zašto što sam od 2008, otkad sam se vratio iz Španije u zemlju, pa i posle šou programa, i "Tvoje lice..." i Beovizije, i "Plesam sa zvezdama", i dva albuma i nekoliko singlova, došao sam do stadijuma kad sam rekao - OK, šta sada dalje? Za to "dalje" nemonovno je da se desi promena unutar mene. Da bi se ona dogodila u muzičkom, vizuelnom smislu, umetnik mora da je doživi i na ličnoj bazi, unutar sebe. U prethodne tri godine neminovno se desila promena unutar mene. Pojavili su se prioriteti, stvari koje su mi mnogo važnije od toga da li imam dva lajka više na Fejsbuku, ili dva pregleda manje na Jutjubu. Ima mnogo važnijih stvari, život gledam drugačijim očima. Sve u svoje vreme. Sledeća godina će biti moja, iskoristiću je maksimalno. Kažu ljudi "super ti je nova pesma, baš mi je drago što je izašla, a kad ćemo moći da je gledamo?". Sama ta rečenica govori da živimo u vremenu kad muziku ne slušamo uopšte. Mi sad gledamo muziku. Ako nemaš spot, pesma se neće čuti. Džaba što se emituje na radiju. Biće, dakle, spot, biće i album za mesec, dva, ali sve kroz jedan unutrašnji mir i promociju umetnosti, kulture. Ja sam pozorišni čovek, umetnost i kultura su mi na prvom mestu. Mnogo mi je važnije to nego da me na aerodromu sačekaju novinari, fotoreporteri i da prate da li mi se vide gaćice, da li sam zaradio za vikend ovoliko ili onoliko... 

- Sigurno da. U svetu je to komercijala. taj zvuk ne negujem samo ja, već još nekoliko umetnika u ovoj zemlji, ali je to mali broj. U svetu bi napravili mnogo veći uspeh. Aleksandra Kovač, Ana Štajdohar... Što se tiče muških izvođača, nažalost, baš i ne mogu da kažem... ovo što se prikazuje kao pop - nema veze sa popom. nadam se da će doću u budućnosti do kulturološkog čišćenja i da će, na kraju krajeva, makar biti mogućnost za ravnopravan tretman i prema jednim i prema drugim muzičarima. Nenormalno je da u današnje vreme u Srbiji imamo 90 odsto interesovanja za folk, šund, seljačku muziku, ne znam ni kako bi to nazvao, a da samo 10 odsto želi da čuje pop, klasiku. Prosto, mislim da to nije istina. Videli smo primer. Kad nastupa filharmonija, plane 15.000 karata, priča se o tome. Za ovu situaciju u našoj zemlji, kad je kultura u pitanju, mogu samo da krivim medije i nikog drugog. 

- Jedna od. Tu su i "Crni leptir", "Čudna šuma", "Opasno te volim", "Šta će meni vatra", "Dunavom još šibaju vetrovi", "Dunave", pa sa novog albuma "Panika", "To", "Žao mi je što nisam tvoj", "A banki je 7"... Oni su godinama pauzirali, ali, zapravo i nisu. Radili su na novim pesmama, ali nisu imali to da moraju da žure jer ako nešto ne izađe za mesec dana, ljudi će da ih zaborave. 

- "Milu", "Samo reci", "Smisao" sa prvog albuma, "Ludi i mladi", "Od Slavije do Španije" sa drugog... On trenutno, ipak, najviše voli treći album, i smatra da je to nešto najbolje što sam ja uradio od početka. 

- Odlučio sam da prestanem da se farbam. Zašto da moj otac u trideset i nekoj godini bude prirodno sed, a ja kao u 41. nisam sed? Ne, ja jesam sed, i osečam se najbolje u kompletnoj prirodi svog bića. Naučio sam da uživam u malim stvarima i da prihvatam situacije onakve kakve jesu, što ne znači da, ako je ovako sada, da nešto drugačije neće biti za pola godine ili godinu dana. Siguran sam da se mojih pet minuta još nije desilo, ali će se desiti - za mesec, godinu... 

- Nažalost, najistaknutije je kad obučeš minić, štiklu i imitiraš tamo neku... Žao mi je što sam mnogo više poznat na taj način nego po tome da imam 25 snimljenih autorskih kompozicija, stotine pozorišnih predstava, saradnju sa svetskim koreografima... Šou "Tvoje lice zvuči poznato" mi nije bio nikakav izazov. Meni kao umetniku da nekog imitiram ili promenim pol... Sve mi je to bilo zabava - za nas, samim tim i za one koji sede i to gledaju. Imao sam nekoliko imitacija koje mi nisu uopšte legle - ne meni, nego ne bi nikome legle. Na primer - Vlado Georgiev, Nataša Bekvalac... U tim imitacijama nisam našao izazov, bile su mi najneinteresantnije. Mnogo sam se više radovao kad sam imitirao Robija Vilijamsa, pa u krajnjem slučaju i Bijonse. Onda "Sav taj džez" i Mulen Ruž... Nešto gde je prioritet umetnost, a ne mediteranski pop ili neki polu-folk, što ni privatno ne slušam ni ne volim uopšte. Sve u svemu, to jeste dobar šou koji ti drži pažnju nedeljom uveče uz kokice ili neku picu. Meni je samo žao što je sve ono što je bilo u prvoj sezoni, pa negde i u drugoj, u trećoj otišlo, a o četvrtoj sezoni nemam šta ni da kažem. 

- Pogledao sam dve epizode. Žao mi je što su neki ljudi promenjeni. Smatram da je tim koji je radio prvu sezonu trebalo da ostane i dalje. Kad se ljudi promene, automatski to više nije taj šou. Hemija se menja. Činjenica je, međutim, da takve stvari trebaju ovom narodu i ovoj zemlji. Jako mi je žao što je "Ples sa zvezdama" bio šou sa najmanjim rejtingom od svega. U jednom Zagrebu je to devet godina šou sa najvećim rejtingom po sekundama, po šeru. Kod nas su prve neke "Zadruge", "Farme" - očajni šou programi koji i ovako prirodno glup i tup narod još više degradiraju i još ga više prave seljačkim. Pitao bih televizijske kuće, medije - dokle mislite ovako? Dokle mislite da ovaj narod koji, takav kakav je, još više zaglupljujete? Da li je moguće da idete linijom manjeg otpora - pa. što bi ulagali u neki kvalitet, umetnost? "Uuu, to će da mi oduzme i vremena, i nerava, i rada, a i mnogo više para neću dobiti... Daj da damo ovo dvoje pod jorganom, ovo dvoje ovako, ovo dvoje onako... To je za naš narod super. Je l' imam šer, jel imam sekundu? Ma, fenomenalno, ja sam na konju!". 

- Samo jednom. Moj odgovor je bio, kao što će i uvek biti u ovom životu - jedno veliko NE. Tu se ne postavljaju pare kao pitanje uopšte. Morali bi da budu milioni, milijarde, da bih ja rekao - možda jedan dan. Veliki sam protivnik toga, ne podržavam takav vid promocije. Narod je bombardovan polusvetom, to ne donosi dobro nikome - ponajmanje onima koji se, zarad takvih ljudi, povlače u ilegalu, a itekako imaju šta da kažu. 

- Naravno. Priznajem, nisam neko ko svakog dana uzme knjigu. često čitam po preporuci. Volim štiva od kosmologije do Paola Koelja i Kapetan Marka i Alana Forda. Ne bežim ni od jednog, ni od drugog, ni od trećeg. Ceo serijal knjiga o Ramzesu, od prve do pete, to me je oborilo sa nogu, zatim knjige o proučavanju duše, energijskim čakrama. Privlači me u poslednje vreme da čitam o svemu onome što je nevidljivo. Nešto što je malo drugačije. Nisam od onih koji odu i kupe knjigu samo zato što im se sviđaju korice, ili sam čuo za pisca.