АЛЕКСА ЈЕЛИЋ: Много ми је важније да је мој рад признат него да сам познат (ФОТО, ВИДЕО)

Пријатна је на штанду портала Србија Данас била недеља, дан када је затворен овогодишњи Сајам књига и дан када су до нас, као и у среду, четвртак, петак и суботу свратили многи познати из разних сфера. Међу њима је био и Алекса Јелић који се, после "званичног" разговора, расположен задржао и у неформалном ћаскању, што нам је било посебно задовољство. 

ЖЕЉКО ВАСИЋ: Људи свашта раде зарад успеха, ја не трчим ту трку (ФОТО, ВИДЕО)

- Завршили смо недавно и снимање спота. У таквом сам животном стадијуму да нисам неко ко мора нешто да уради данас, сутра. Чекам тренутак кад ја будем задовољан спотом, монтажом и свим оним што желим да прикажем. Исто је и са албумом који радим последње три године. Кад буде готов, а приводи се стварно крају, и кад будем комплет задовољан, тад ће да изађе. Није да мене нема у медијима, већ се они много више интересују за нечију с*су, д*пе или фолк хитић. Пошто не промовишем ниједну од те три ствари, понајмање ову трећу, вероватно нисам превише интересантан. Сада сам био на аеродрому пре неколико сати, сачекао сам маму из Америке. Имао сам прилику да видим неколико новинара који су дошли у недељу пре подне да дочекају наше "велике звезде из Шлауфхагенштафена" и осталих очајних клубића по Европи. Ако то треба да радим да бих се на такав начин појављивао по медијима, далеко им лепа кућа. Много ми је важније да ми рад буде признат него да ја као ја будем познат. 

- Није ни то, него, просто, зашто што сам од 2008, откад сам се вратио из Шпаније у земљу, па и после шоу програма, и "Твоје лице..." и Беовизије, и "Плесам са звездама", и два албума и неколико синглова, дошао сам до стадијума кад сам рекао - ОК, шта сада даље? За то "даље" немоновно је да се деси промена унутар мене. Да би се она догодила у музичком, визуелном смислу, уметник мора да је доживи и на личној бази, унутар себе. У претходне три године неминовно се десила промена унутар мене. Појавили су се приоритети, ствари које су ми много важније од тога да ли имам два лајка више на Фејсбуку, или два прегледа мање на Јутјубу. Има много важнијих ствари, живот гледам другачијим очима. Све у своје време. Следећа година ће бити моја, искористићу је максимално. Кажу људи "супер ти је нова песма, баш ми је драго што је изашла, а кад ћемо моћи да је гледамо?". Сама та реченица говори да живимо у времену кад музику не слушамо уопште. Ми сад гледамо музику. Ако немаш спот, песма се неће чути. Џаба што се емитује на радију. Биће, дакле, спот, биће и албум за месец, два, али све кроз један унутрашњи мир и промоцију уметности, културе. Ја сам позоришни човек, уметност и култура су ми на првом месту. Много ми је важније то него да ме на аеродрому сачекају новинари, фоторепортери и да прате да ли ми се виде гаћице, да ли сам зарадио за викенд оволико или онолико... 

- Сигурно да. У свету је то комерцијала. тај звук не негујем само ја, већ још неколико уметника у овој земљи, али је то мали број. У свету би направили много већи успех. Александра Ковач, Ана Штајдохар... Што се тиче мушких извођача, нажалост, баш и не могу да кажем... ово што се приказује као поп - нема везе са попом. надам се да ће доћу у будућности до културолошког чишћења и да ће, на крају крајева, макар бити могућност за равноправан третман и према једним и према другим музичарима. Ненормално је да у данашње време у Србији имамо 90 одсто интересовања за фолк, шунд, сељачку музику, не знам ни како би то назвао, а да само 10 одсто жели да чује поп, класику. Просто, мислим да то није истина. Видели смо пример. Кад наступа филхармонија, плане 15.000 карата, прича се о томе. За ову ситуацију у нашој земљи, кад је култура у питању, могу само да кривим медије и никог другог. 

- Једна од. Ту су и "Црни лептир", "Чудна шума", "Опасно те волим", "Шта ће мени ватра", "Дунавом још шибају ветрови", "Дунаве", па са новог албума "Паника", "То", "Жао ми је што нисам твој", "А банки је 7"... Они су годинама паузирали, али, заправо и нису. Радили су на новим песмама, али нису имали то да морају да журе јер ако нешто не изађе за месец дана, људи ће да их забораве. 

- "Милу", "Само реци", "Смисао" са првог албума, "Луди и млади", "Од Славије до Шпаније" са другог... Он тренутно, ипак, највише воли трећи албум, и сматра да је то нешто најбоље што сам ја урадио од почетка. 

- Одлучио сам да престанем да се фарбам. Зашто да мој отац у тридесет и некој години буде природно сед, а ја као у 41. нисам сед? Не, ја јесам сед, и осечам се најбоље у комплетној природи свог бића. Научио сам да уживам у малим стварима и да прихватам ситуације онакве какве јесу, што не значи да, ако је овако сада, да нешто другачије неће бити за пола године или годину дана. Сигуран сам да се мојих пет минута још није десило, али ће се десити - за месец, годину... 

- Нажалост, најистакнутије је кад обучеш минић, штиклу и имитираш тамо неку... Жао ми је што сам много више познат на тај начин него по томе да имам 25 снимљених ауторских композиција, стотине позоришних представа, сарадњу са светским кореографима... Шоу "Твоје лице звучи познато" ми није био никакав изазов. Мени као уметнику да неког имитирам или променим пол... Све ми је то било забава - за нас, самим тим и за оне који седе и то гледају. Имао сам неколико имитација које ми нису уопште легле - не мени, него не би никоме легле. На пример - Владо Георгиев, Наташа Беквалац... У тим имитацијама нисам нашао изазов, биле су ми најнеинтересантније. Много сам се више радовао кад сам имитирао Робија Вилијамса, па у крајњем случају и Бијонсе. Онда "Сав тај џез" и Мулен Руж... Нешто где је приоритет уметност, а не медитерански поп или неки полу-фолк, што ни приватно не слушам ни не волим уопште. Све у свему, то јесте добар шоу који ти држи пажњу недељом увече уз кокице или неку пицу. Мени је само жао што је све оно што је било у првој сезони, па негде и у другој, у трећој отишло, а о четвртој сезони немам шта ни да кажем. 

- Погледао сам две епизоде. Жао ми је што су неки људи промењени. Сматрам да је тим који је радио прву сезону требало да остане и даље. Кад се људи промене, аутоматски то више није тај шоу. Хемија се мења. Чињеница је, међутим, да такве ствари требају овом народу и овој земљи. Јако ми је жао што је "Плес са звездама" био шоу са најмањим рејтингом од свега. У једном Загребу је то девет година шоу са највећим рејтингом по секундама, по шеру. Код нас су прве неке "Задруге", "Фарме" - очајни шоу програми који и овако природно глуп и туп народ још више деградирају и још га више праве сељачким. Питао бих телевизијске куће, медије - докле мислите овако? Докле мислите да овај народ који, такав какав је, још више заглупљујете? Да ли је могуће да идете линијом мањег отпора - па. што би улагали у неки квалитет, уметност? "Ууу, то ће да ми одузме и времена, и нерава, и рада, а и много више пара нећу добити... Дај да дамо ово двоје под јорганом, ово двоје овако, ово двоје онако... То је за наш народ супер. Је л' имам шер, јел имам секунду? Ма, феноменално, ја сам на коњу!". 

- Само једном. Мој одговор је био, као што ће и увек бити у овом животу - једно велико НЕ. Ту се не постављају паре као питање уопште. Морали би да буду милиони, милијарде, да бих ја рекао - можда један дан. Велики сам противник тога, не подржавам такав вид промоције. Народ је бомбардован полусветом, то не доноси добро никоме - понајмање онима који се, зарад таквих људи, повлаче у илегалу, а итекако имају шта да кажу. 

- Наравно. Признајем, нисам неко ко сваког дана узме књигу. често читам по препоруци. Волим штива од космологије до Паола Коеља и Капетан Марка и Алана Форда. Не бежим ни од једног, ни од другог, ни од трећег. Цео серијал књига о Рамзесу, од прве до пете, то ме је оборило са ногу, затим књиге о проучавању душе, енергијским чакрама. Привлачи ме у последње време да читам о свему ономе што је невидљиво. Нешто што је мало другачије. Нисам од оних који оду и купе књигу само зато што им се свиђају корице, или сам чуо за писца.