Niste patriota ako ste protiv LATINICE: Zašto je ovo pismo važno za Srbe koliko i ĆIRILICA?
Dvoazbučnost je "civilizacijska prednost".
Za srpski jezik je karakteristična dvoazbučnost: srpska ćirilica i srpska latinica.
Pokojni srpski akademik, univerzitetski profesor i filolog, Ivan Klajn isticao je da je dvoazbučnost "naša sudbina, a zakoni treba da nađu načina da ćirilicu zaštite od odumiranja".
"U policiji ne sede stručnjaci za književnost" Prof. Aleksandar Jerkov o romanu "Dorotej" - Knjiga moralni gigant
Celoviti sadržaj oproštajnog pisma Branka Ćopića: "Pomozite joj da preživi ovu moju bruku i sramotu..."
Da li znate koja je jedina srpska reč opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima?
Lingvista Branko Tošović svojevremeno je konstatovao da bi za Srbe bilo kontraproduktivno kada bi prešli samo na pisanje ćirilicom, jer je pisanje i ćirilicom i latinicom njihova civilizacijska prednost.
- Čini mi se da je korektna odrednica da je ćirilica primarno srpsko pismo. Ali istovremeno smatram da je srpsko pismo i latinica. Ona ima dugu tradiciju, veoma mnogo je knjiga štampano na njoj. I kada bi se prešlo na pisanje isključivo ćirilicom, mislim da bi to za Srbe bilo kontraproduktivno. Smatram da je to njihova civilizacijska prednost, u smislu što su dvoazbučni. Čitanje je dovedeno do takvog automatizma da se i ne zapaža na kome se pismu čita, jednostavno se ne obraća pažnja na takvo kodno prebacivanje - rekao je Tošović jednom prilikom.
Latinica je srpska
Ivan Klajn je naglašavao neophodnost latinice, te činjenicu da je ona srpska i da je se ne odričemo.
- Zakonska formulacija o "ravnopravnosti ćirilice i latinice", znamo, nije nova. Imali smo je tokom pola veka i videli smo da ona u praksi znači povlačenje ćirilice pred latinicom. Ne zbog komunista, mondijalista ili nekakve "vatikansko-kominternovske zavere", nego zato što latinica i ćirilica naprosto nisu u istom položaju, nisu simetrične. Latinica vam je neophodna za engleski, za latinski, za većinu stranih jezika koji se uče kod nas, za formule u matematici, fizici, hemiji, za apotekarske recepte, za automobilske registracije, za dopisivanje sa inostranstvom, za adrese na Internetu i i-mejlu, za SMS poruke i tako dalje. Ćirilica ne služi ni za jednu od tih funkcija. Njome može samo da se piše srpski, i treba da se piše. Ali srpski se može pisati I LATINICOM, pa mnogi (većina) tako i čine. U tome je čvor. Ako bismo hteli po svaku cenu da ukinemo dvoazbučnost, da zadržimo samo jedno pismo – to bi morala da bude latinica - svojevremeno je istakao Klajn za "Politiku", pa dodao:
- Ćirilicu svakako treba da sačuvamo, ali iz kulturnih i istorijskih razloga, ne iz utilitarnih. Ja sam godinama podržavao apele novosadskog udruženja "Ćirilica", jer verujem da su im pobude plemenite. Ono u čemu se ne slažem s njima, to je kad latinicu hoće da poklone Hrvatima, nazivajući je "gajevicom", tvrdeći da su Srbi jedini narod koji "piše pismom drugog naroda". Po njima, srpska latinica uopšte ne postoji. Ja i većina mojih kolega smatramo da postoji, još od dubrovačke književnosti pa do naših dana. Same zabrinjavajuće statistike koje "Ćirilica" iznosi – preko 80 odsto latiničkih natpisa u Beogradu, reklame isključivo na latinici i tako dalje – dokaz su da Srbi osećaju i latinicu kao svoju: nisu je sigurno "uzajmili" iz ljubavi prema Hrvatima - zaključio je on.
Srpski, hrvatski, bošnjački i crnogorski jezik su isti jezik, kaže nauka
Branko Tošović je u intervju za portal "Autonomija" svojevremeno rekao da je protiv ishitrenih rešenja, da je za to da se ćirilica kao tradicionalno primarno pismo što više neguje, da dobije maksimalan prostor za upotrebu i funkcionisanje, ali onoliko koliko je to produktivno, istovremeno bez odbacivanja latinice jer je i ona već sada deo kontinuiteta srpske tradicije i kulture.
Podsetio je na devedesete godine prošloga veka, kada je u Republici Srpskoj zvanično uvedena ekavica umesto ijekavice, što je neslavno završeno i što se pokazalo kao promašaj.
- U kontekstu srpsko-hrvatskih odnosa, da je ta inicijativa uspela, ona bi dovela do toga da bi se ijekavica, kojom je i Vuk Karadžić govorio, isključivo vezala za hrvatski jezik - kazao je Tošović.
Dodao je da treba sve preduzeti da Srbi ne ostanu bez drugog pisma, jer će, ukoliko se odustane od latinice, Hrvati, između ostalog, dobiti ono što mnogi ili neki od njih žele – da sa Srbima više ne dele zajednički grafijski sistem, da se izvrši sinonimizacija po principu srpski jezik = ćirilica, hrvatski jezik = latinica, što može voditi još većem udaljavanju Srba i Hrvata, srpskog i hrvatskog jezika, srpske i hrvatske kulture.
- Ako se rukovodimo izrekom 'Koliko jezika, toliko i glava', onda bismo mogli kazati i 'Koliko pisama, toliko i civilizacijskih prednosti' - naveo je Tošović.
On je ocenio da još uvek nije došlo pogodno vreme za usvajanje deklaracija o tome da su srpski, hrvatski, bošnjački i crnogorski zapavo jedan jezik.
Prema njegovim rečima, nauka je kazala da se radi o jednom jeziku, da postoje, naravno, razlike između njih, ali da one nisu tolike da se može govoriti o razlikama u klasičnom smislu.
- To pitanje nije u suštini lingvističko, već političko. Mi moramo da odgovorimo na pitanje da li je politika spremna na ono za šta su, ili mogu biti, spremni lingvisti i, možda, neka šira javnost. Ja sada ne vidim ni u Srbiji, ni u Hrvatskoj, ni u Bosni Hercegovini, ni u Crnoj Gori jačih osnova za neki pomak koji bi išao u pravcu dogovaranja o zajedničkim jezičkim pitanjima - rekao je Tošović svojevremeno.
Proglašena najlepša stara srpska reč: Većina ljudi ne zna šta ona znači, a da li ste i vi među njima?
Šta, zapravo, znači reč keva? Razmislite sledeći put kada se obratite majci na ovaj način
Ocenio je da je ovaj prostor "jako ostrašćen i ide se na iracionalna rešenja", koja su, recimo, u Austriji, na nemačkom govornom području nerazumljiva.
- Tamo se pre svega vodi računa o novcu zato što njima nije u interesu da uvode dvije norme – jednu za Nemačku, drugu za Austriju iako postoji podebeo rečnik austrijskog njemačkog. U njemu ima više razlika nego u bilo kome razlikovnom rečniku srpskog i hrvatskog - kazao je Tošović.
Srbi jedini u Evropi koriste dva pisma
Klajn je opominjao na činjenicu da smo jedini narod u Evropi koji koristi dva pisma za svoj jezik, te da rešenje nije u ekstremnim potezima.
- Rasprave o ćirilici i latinici traju već decenijama i ne vidi im se kraj. Pri tom većina činjenica nije sporna. Mislim da bi se manje-više svi čitaoci složili da smo jedini u Evropi, možda i u svetu, koji istovremeno upotrebljavaju dva pisma za svoj jezik; da nam takva dvoazbučnost nije potrebna; da je ćirilica izvorno srpsko pismo; da je latinica danas u znatno široj upotrebi od ćirilice. Ko je za to kriv, i da li uopšte treba govoriti o krivici, sada nije bitno: stanje je takvo kakvo jeste - isticao je Ivan Klajn, pa dodao:
- Ma koliko da su mišljenja raznovrsna a rasprave bučne, imam utisak da niko nije za ekstremna rešenja. Nisam video da iko od "latiničara" predlaže da usvojimo latinicu kao jedino pismo (kako je to nekada predlagao Jovan Skerlić, u vreme dok je takva ideja još bila izvodljiva). Ni najvećeg "patriotu" nisam čuo da traži zakonsku zabranu latinice u srpskom jeziku. Tako nešto ne samo što bi se kosilo s ljudskim pravima, nego bi bilo i neizvodljivo. (Pri današnjem stanju naše policije i pravosuđa, možete li zamisliti policajca kako piše prijavu protiv gostioničara zato što mu je jelovnik na latinici? I ko bi snosio troškove za izradu odnosno štampanje hiljada novih natpisa, tabli, reklama, putokaza, uputstava, brošura, formulara, kataloga, prospekata, nalepnica, tiketa... da knjige i ne pominjem?).
Srbija Danas/V.J.
