Нисте патриота ако сте против ЛАТИНИЦЕ: Зашто је ово писмо важно за Србе колико и ЋИРИЛИЦА?
Двоазбучност је "цивилизацијска предност".
За српски језик је карактеристична двоазбучност: српска ћирилица и српска латиница.
Покојни српски академик, универзитетски професор и филолог, Иван Клајн истицао је да је двоазбучност "наша судбина, а закони треба да нађу начина да ћирилицу заштите од одумирања".
"У полицији не седе стручњаци за књижевност" Проф. Александар Јерков о роману "Доротеј" - Књига морални гигант
Целовити садржај опроштајног писма Бранка Ћопића: "Помозите јој да преживи ову моју бруку и срамоту..."
Да ли знате која је једина српска реч општеприхваћена у свим светским језицима?
Лингвиста Бранко Тошовић својевремено је констатовао да би за Србе било контрапродуктивно када би прешли само на писање ћирилицом, јер је писање и ћирилицом и латиницом њихова цивилизацијска предност.
- Чини ми се да је коректна одредница да је ћирилица примарно српско писмо. Али истовремено сматрам да је српско писмо и латиница. Она има дугу традицију, веома много је књига штампано на њој. И када би се прешло на писање искључиво ћирилицом, мислим да би то за Србе било контрапродуктивно. Сматрам да је то њихова цивилизацијска предност, у смислу што су двоазбучни. Читање је доведено до таквог аутоматизма да се и не запажа на коме се писму чита, једноставно се не обраћа пажња на такво кодно пребацивање - рекао је Тошовић једном приликом.
Латиница је српска
Иван Клајн је наглашавао неопходност латинице, те чињеницу да је она српска и да је се не одричемо.
- Законска формулација о "равноправности ћирилице и латинице", знамо, није нова. Имали смо је током пола века и видели смо да она у пракси значи повлачење ћирилице пред латиницом. Не због комуниста, мондијалиста или некакве "ватиканско-коминтерновске завере", него зато што латиница и ћирилица напросто нису у истом положају, нису симетричне. Латиница вам је неопходна за енглески, за латински, за већину страних језика који се уче код нас, за формуле у математици, физици, хемији, за апотекарске рецепте, за аутомобилске регистрације, за дописивање са иностранством, за адресе на Интернету и и-мејлу, за СМС поруке и тако даље. Ћирилица не служи ни за једну од тих функција. Њоме може само да се пише српски, и треба да се пише. Али српски се може писати И ЛАТИНИЦОМ, па многи (већина) тако и чине. У томе је чвор. Ако бисмо хтели по сваку цену да укинемо двоазбучност, да задржимо само једно писмо – то би морала да буде латиница - својевремено је истакао Клајн за "Политику", па додао:
- Ћирилицу свакако треба да сачувамо, али из културних и историјских разлога, не из утилитарних. Ја сам годинама подржавао апеле новосадског удружења "Ћирилица", јер верујем да су им побуде племените. Оно у чему се не слажем с њима, то је кад латиницу хоће да поклоне Хрватима, називајући је "гајевицом", тврдећи да су Срби једини народ који "пише писмом другог народа". По њима, српска латиница уопште не постоји. Ја и већина мојих колега сматрамо да постоји, још од дубровачке књижевности па до наших дана. Саме забрињавајуће статистике које "Ћирилица" износи – преко 80 одсто латиничких натписа у Београду, рекламе искључиво на латиници и тако даље – доказ су да Срби осећају и латиницу као своју: нису је сигурно "узајмили" из љубави према Хрватима - закључио је он.
Српски, хрватски, бошњачки и црногорски језик су исти језик, каже наука
Бранко Тошовић је у интервју за портал "Аутономија" својевремено рекао да је против исхитрених решења, да је за то да се ћирилица као традиционално примарно писмо што више негује, да добије максималан простор за употребу и функционисање, али онолико колико је то продуктивно, истовремено без одбацивања латинице јер је и она већ сада део континуитета српске традиције и културе.
Подсетио је на деведесете године прошлога века, када је у Републици Српској званично уведена екавица уместо ијекавице, што је неславно завршено и што се показало као промашај.
- У контексту српско-хрватских односа, да је та иницијатива успела, она би довела до тога да би се ијекавица, којом је и Вук Караџић говорио, искључиво везала за хрватски језик - казао је Тошовић.
Додао је да треба све предузети да Срби не остану без другог писма, јер ће, уколико се одустане од латинице, Хрвати, између осталог, добити оно што многи или неки од њих желе – да са Србима више не деле заједнички графијски систем, да се изврши синонимизација по принципу српски језик = ћирилица, хрватски језик = латиница, што може водити још већем удаљавању Срба и Хрвата, српског и хрватског језика, српске и хрватске културе.
- Ако се руководимо изреком 'Колико језика, толико и глава', онда бисмо могли казати и 'Колико писама, толико и цивилизацијских предности' - навео је Тошовић.
Он је оценио да још увек није дошло погодно време за усвајање декларација о томе да су српски, хрватски, бошњачки и црногорски запаво један језик.
Према његовим речима, наука је казала да се ради о једном језику, да постоје, наравно, разлике између њих, али да оне нису толике да се може говорити о разликама у класичном смислу.
- То питање није у суштини лингвистичко, већ политичко. Ми морамо да одговоримо на питање да ли је политика спремна на оно за шта су, или могу бити, спремни лингвисти и, можда, нека шира јавност. Ја сада не видим ни у Србији, ни у Хрватској, ни у Босни Херцеговини, ни у Црној Гори јачих основа за неки помак који би ишао у правцу договарања о заједничким језичким питањима - рекао је Тошовић својевремено.
Проглашена најлепша стара српска реч: Већина људи не зна шта она значи, а да ли сте и ви међу њима?
Шта, заправо, значи реч кева? Размислите следећи пут када се обратите мајци на овај начин
Оценио је да је овај простор "јако острашћен и иде се на ирационална решења", која су, рецимо, у Аустрији, на немачком говорном подручју неразумљива.
- Тамо се пре свега води рачуна о новцу зато што њима није у интересу да уводе двије норме – једну за Немачку, другу за Аустрију иако постоји подебео речник аустријског њемачког. У њему има више разлика него у било коме разликовном речнику српског и хрватског - казао је Тошовић.
Срби једини у Европи користе два писма
Клајн је опомињао на чињеницу да смо једини народ у Европи који користи два писма за свој језик, те да решење није у екстремним потезима.
- Расправе о ћирилици и латиници трају већ деценијама и не види им се крај. При том већина чињеница није спорна. Мислим да би се мање-више сви читаоци сложили да смо једини у Европи, можда и у свету, који истовремено употребљавају два писма за свој језик; да нам таква двоазбучност није потребна; да је ћирилица изворно српско писмо; да је латиница данас у знатно широј употреби од ћирилице. Ко је за то крив, и да ли уопште треба говорити о кривици, сада није битно: стање је такво какво јесте - истицао је Иван Клајн, па додао:
- Ма колико да су мишљења разноврсна а расправе бучне, имам утисак да нико није за екстремна решења. Нисам видео да ико од "латиничара" предлаже да усвојимо латиницу као једино писмо (како је то некада предлагао Јован Скерлић, у време док је таква идеја још била изводљива). Ни највећег "патриоту" нисам чуо да тражи законску забрану латинице у српском језику. Тако нешто не само што би се косило с људским правима, него би било и неизводљиво. (При данашњем стању наше полиције и правосуђа, можете ли замислити полицајца како пише пријаву против гостионичара зато што му је јеловник на латиници? И ко би сносио трошкове за израду односно штампање хиљада нових натписа, табли, реклама, путоказа, упутстава, брошура, формулара, каталога, проспеката, налепница, тикета... да књиге и не помињем?).
Србија Данас/В.Ј.
