"Ако ме звекну, знаш од кога је..." Процурио СНИМАК телефонског разговора Душана Спасојевића пре убиства Ђинђића

Пре 23 године, у новембру 2001. године, мост Газела у Београду постао је поприште неочекиваних и напетих догађаја када су припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО) наоружани борбеним возилима блокирали ову кључну саобраћајницу. Са захтевима за смену тадашњег министра унутрашњих послова Душана Михајловића и доношење закона о сарадњи са Хашким трибуналом, овај чин изазвао је шок у јавности и бројне спекулације о политичкој позадини.

Истрага која је уследила отворила је питање да ли је ова акција ЈСО-а била само протест или нешто озбиљније. Посебно је расправљано о њеној могућој повезаности са атентатом на премијера Зорана Ђинђића, који ће се догодити годину и по дана касније. Суд је, међутим, тек 2019. године донео пресуду да догађај није био побуна већ обичан протест.

Блокада Газеле започела је 9. новембра 2001. године, када су припадници ЈСО-а одбили сваку комуникацију са надлежним командама у Министарству унутрашњих послова. Ова ситуација уздрмала је политичку сцену Србије, а многи су је видели као упозорење на дубоко укорењене напетости унутар безбедносних структура тог времена.

Годину и по након ових догађаја, премијер Зоран Ђинђић је убијен, а директни извршилац Звездан Јовановић и вођа ЈСО-а Милорад Улемек Легија осуђени су на максималне затворске казне од 40 година. Овај случај остао је симбол политичких превирања и изазова кроз које је Србија пролазила у периоду транзиције.

Прича о овим турбулентним догађајима поново се нашла у фокусу захваљујући популарној серији "Сабља", која се бави политичким и криминалним интригама тог времена.

У својој књизи "Атентат на Зорана Ђинђића" новинар Милош Васић (преминуо 2021. године) је донео транскрипте разговора између Душана Спасојевића и завереника, по његовим сазнањима, члановима земунског клана и припадника ЈСО-а.

Дућини  разговори (Душан Спасојевић Шиптар)

Телефонски разговори који следе пресретнути су 9. и 11. новембра 2001. године, током оружане побуне Јединице за специјалне операције Ресора државне безбедности МУП Србије. Саговорници су Душан ,,Дућа" Спасојевић и непознати мушкарац за кога се претпоставља да се јавља из главног стана ЈСО у Кули. Број телефона саговорника био је заштићен - данас је скоро сасвим извесно да је реч о Гумару Маричицу, команданту ЈСО. Дућа је говорио са мобилног телефона који иначе припада Миладину ,,Ђури Мутавом" Сувајџићу.

9. новембар 2001. год. 21.14х - разговарали су Дућа и НМ. (непознати мускарац - скоро сасвим извесно Гумар)

НМ: Звали су ме са једне телевизије за неко саопштење у вези с тим. А ја имам са те стране отворене канале.
Дућа: Послао сам ја 40-50 новинара.
НМ: Знам. Звали су већ мене да ме питају да неће бити прихефтани.
Дућа: Кога имамо?
НМ: Имамо Пинк.
Дућа: Па они су отишли тамо. Нека пуштају све. Зваћу те ја пошто нећу имати број.

(Касније се испоставило да "Пинк" није отишао у Кулу и Дућа је рекао да ће им он набавити касету да пуштају). Дућа је рекао да је за сада све прошло у реду и да ће видети колико ће их Ијуди подржати.

21.31х - Дућа је звао НМ-а.

Дућа: Јеси видео каква је фрка у држави?
НМ: Јесам. Звао сам Колета да пренесе овоме да не реагује, да не коментарише.
Дућа: Добро си му рекао. Нека се уздрже да им не би ј... маму.
НМ: Ја сам му рекао, нисам спомињао тебе. Рекао сам да ме директно звао командант јединице, да су попиздели, да отказују послушност... И он ми се захвалио што сам му рекао и рекао је да ће звати "Нешу". Рекао сам му да му каже да се уздржи. (Неша је Ненад Опачич, члан земунског клана из Новог Сада који је убијен са својом супругом испред стана 2015. године.)
Дућа: Значи, ако ме звекну знаш од кога је.
НМ: Иди у цркву, помоли се. Молим те иди сутра у цркву.

22.38х - Дућа је звао НМ-а.

Дућа: Шта има?
НМ: Ево гледам нешто на ТВ-у, не знам шта се ово дешава.
Дућа: Ја био са овим другаром (Легијом, сада је јасно), зову га сви. Овај мали зове да се нађе са овим мојим, али не могу до сутра да га нађу. Повукли му обезбеђење, ови из јединице отишли у Кулу сви, повукли се од њега. ("0вај мали" је Чедомир Јовановић, тада шеф посланичке групе ДОС-а, а "овај мој" је Легија)
НМ: Ту никако не треба дозволити да се нешто амортизује.
Дућа: Да, готово, никаква амортизација.

11. новембар 2001. год. 21:50х - Дућа је звао НМ-а и рекао му да је премијер отишао у Кулу.

Дућа: Зови овога и реци му да каже ономе да нема шансе да се попусти, само да не издају. Значи, нема шансе да се попусти, одјеб*ће га, сад ко изда - п*зда. Своје захтеве морају да испуне. Нема силе, осим Коштунице, ако он нареди.
НМ: Мислиш да прекину? Он то неће да уради." ("Он" је Легија) 
Дућа: Вероватно сутра долазе за Београд. И нема шансе да одустану. док овај (Душан Михајловић) не оде. Значи, јави му да зна, овај Коштуница. Јави му да је отишао овај (Диндић) тамо. Само немој са тог телефона.

22:39х - Дућа је звао НМ.

Дућа: Јеси ли се чуо са овим?
НМ: Јесам.
Дућа: И?
НМ: Ништа, он ће се сам предати."
Дућа: Па нема ништа...."
НМ: Даће ноцас, биће сутра у новинама. Шта има још ново?
Дућа: Ништа, лежим. Стигао је овај тамо, кад ти будем причао нећеш веровати. (“Овај" би могао бити Чеда Јовановић) 
НМ: Звао сам све горе, у Енглеску, нема никога. 
Дућа: Ма то су преваранти. (Није јасно на кога се то у Енглеској односи, опаска са краја о "преварантима", мада се даде наслутити: наиме, у Земуну је тада кафана "Енглез" била омиљено појило локалних гангстера и ликова блиских што Дући, што Легији.)

И после 23 године, атентат на премијера Зорана Ђинђића остаје обавијен многим мистеријама и неодговореним питањима. Бројне сумње и теорије завере настављају да изазивају полемике, док серије попут "Сабље" оживљавају духове прошлости, подсећајући јавност на трагичне тренутке и комплексне околности које су обликовале политичку сцену Србије. Кроз ову играну форму, отварају се нова питања и преиспитује се све оно што је остало скривено иза зидова судница и архива.