"Ako me zveknu, znaš od koga je..." Procurio SNIMAK telefonskog razgovora Dušana Spasojevića pre ubistva Đinđića

Pre 23 godine, u novembru 2001. godine, most Gazela u Beogradu postao je poprište neočekivanih i napetih događaja kada su pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) naoružani borbenim vozilima blokirali ovu ključnu saobraćajnicu. Sa zahtevima za smenu tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića i donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, ovaj čin izazvao je šok u javnosti i brojne spekulacije o političkoj pozadini.

Istraga koja je usledila otvorila je pitanje da li je ova akcija JSO-a bila samo protest ili nešto ozbiljnije. Posebno je raspravljano o njenoj mogućoj povezanosti sa atentatom na premijera Zorana Đinđića, koji će se dogoditi godinu i po dana kasnije. Sud je, međutim, tek 2019. godine doneo presudu da događaj nije bio pobuna već običan protest.

Blokada Gazele započela je 9. novembra 2001. godine, kada su pripadnici JSO-a odbili svaku komunikaciju sa nadležnim komandama u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ova situacija uzdrmala je političku scenu Srbije, a mnogi su je videli kao upozorenje na duboko ukorenjene napetosti unutar bezbednosnih struktura tog vremena.

Godinu i po nakon ovih događaja, premijer Zoran Đinđić je ubijen, a direktni izvršilac Zvezdan Jovanović i vođa JSO-a Milorad Ulemek Legija osuđeni su na maksimalne zatvorske kazne od 40 godina. Ovaj slučaj ostao je simbol političkih previranja i izazova kroz koje je Srbija prolazila u periodu tranzicije.

Priča o ovim turbulentnim događajima ponovo se našla u fokusu zahvaljujući popularnoj seriji "Sablja", koja se bavi političkim i kriminalnim intrigama tog vremena.

U svojoj knjizi "Atentat na Zorana Đinđića" novinar Miloš Vasić (preminuo 2021. godine) je doneo transkripte razgovora između Dušana Spasojevića i zaverenika, po njegovim saznanjima, članovima zemunskog klana i pripadnika JSO-a.

Dućini  razgovori (Dušan Spasojević Šiptar)

Telefonski razgovori koji slede presretnuti su 9. i 11. novembra 2001. godine, tokom oružane pobune Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti MUP Srbije. Sagovornici su Dušan ,,Duća" Spasojević i nepoznati muškarac za koga se pretpostavlja da se javlja iz glavnog stana JSO u Kuli. Broj telefona sagovornika bio je zaštićen - danas je skoro sasvim izvesno da je reč o Gumaru Maričicu, komandantu JSO. Duća je govorio sa mobilnog telefona koji inače pripada Miladinu ,,Đuri Mutavom" Suvajdžiću.

9. novembar 2001. god. 21.14h - razgovarali su Duća i NM. (nepoznati muskarac - skoro sasvim izvesno Gumar)

NM: Zvali su me sa jedne televizije za neko saopštenje u vezi s tim. A ja imam sa te strane otvorene kanale.
Duća: Poslao sam ja 40-50 novinara.
NM: Znam. Zvali su već mene da me pitaju da neće biti priheftani.
Duća: Koga imamo?
NM: Imamo Pink.
Duća: Pa oni su otišli tamo. Neka puštaju sve. Zvaću te ja pošto neću imati broj.

(Kasnije se ispostavilo da "Pink" nije otišao u Kulu i Duća je rekao da će im on nabaviti kasetu da puštaju). Duća je rekao da je za sada sve prošlo u redu i da će videti koliko će ih Ijudi podržati.

21.31h - Duća je zvao NM-a.

Duća: Jesi video kakva je frka u državi?
NM: Jesam. Zvao sam Koleta da prenese ovome da ne reaguje, da ne komentariše.
Duća: Dobro si mu rekao. Neka se uzdrže da im ne bi j... mamu.
NM: Ja sam mu rekao, nisam spominjao tebe. Rekao sam da me direktno zvao komandant jedinice, da su popizdeli, da otkazuju poslušnost... I on mi se zahvalio što sam mu rekao i rekao je da će zvati "Nešu". Rekao sam mu da mu kaže da se uzdrži. (Neša je Nenad Opačič, član zemunskog klana iz Novog Sada koji je ubijen sa svojom suprugom ispred stana 2015. godine.)
Duća: Znači, ako me zveknu znaš od koga je.
NM: Idi u crkvu, pomoli se. Molim te idi sutra u crkvu.

22.38h - Duća je zvao NM-a.

Duća: Šta ima?
NM: Evo gledam nešto na TV-u, ne znam šta se ovo dešava.
Duća: Ja bio sa ovim drugarom (Legijom, sada je jasno), zovu ga svi. Ovaj mali zove da se nađe sa ovim mojim, ali ne mogu do sutra da ga nađu. Povukli mu obezbeđenje, ovi iz jedinice otišli u Kulu svi, povukli se od njega. ("0vaj mali" je Čedomir Jovanović, tada šef poslaničke grupe DOS-a, a "ovaj moj" je Legija)
NM: Tu nikako ne treba dozvoliti da se nešto amortizuje.
Duća: Da, gotovo, nikakva amortizacija.

11. novembar 2001. god. 21:50h - Duća je zvao NM-a i rekao mu da je premijer otišao u Kulu.

Duća: Zovi ovoga i reci mu da kaže onome da nema šanse da se popusti, samo da ne izdaju. Znači, nema šanse da se popusti, odjeb*će ga, sad ko izda - p*zda. Svoje zahteve moraju da ispune. Nema sile, osim Koštunice, ako on naredi.
NM: Misliš da prekinu? On to neće da uradi." ("On" je Legija) 
Duća: Verovatno sutra dolaze za Beograd. I nema šanse da odustanu. dok ovaj (Dušan Mihajlović) ne ode. Znači, javi mu da zna, ovaj Koštunica. Javi mu da je otišao ovaj (Dindić) tamo. Samo nemoj sa tog telefona.

22:39h - Duća je zvao NM.

Duća: Jesi li se čuo sa ovim?
NM: Jesam.
Duća: I?
NM: Ništa, on će se sam predati."
Duća: Pa nema ništa...."
NM: Daće nocas, biće sutra u novinama. Šta ima još novo?
Duća: Ništa, ležim. Stigao je ovaj tamo, kad ti budem pričao nećeš verovati. (“Ovaj" bi mogao biti Čeda Jovanović) 
NM: Zvao sam sve gore, u Englesku, nema nikoga. 
Duća: Ma to su prevaranti. (Nije jasno na koga se to u Engleskoj odnosi, opaska sa kraja o "prevarantima", mada se dade naslutiti: naime, u Zemunu je tada kafana "Englez" bila omiljeno pojilo lokalnih gangstera i likova bliskih što Dući, što Legiji.)

I posle 23 godine, atentat na premijera Zorana Đinđića ostaje obavijen mnogim misterijama i neodgovorenim pitanjima. Brojne sumnje i teorije zavere nastavljaju da izazivaju polemike, dok serije poput "Sablje" oživljavaju duhove prošlosti, podsećajući javnost na tragične trenutke i kompleksne okolnosti koje su oblikovale političku scenu Srbije. Kroz ovu igranu formu, otvaraju se nova pitanja i preispituje se sve ono što je ostalo skriveno iza zidova sudnica i arhiva.