ČITAOČE, DOBAR TI DAN! Moje ime je M. N.

Spokoj.

Postoje dve stvari koje o sebi zasigurno znam. Bio sam normalan dečak, i dalje tvrdim mnogima da jesam. Nisam pravio nikakav veliki lom. I bio sam spokojan dečak, i dalje tvrdim sebi da jesam.

Onda se desi da porasteš i shvatiš da ima dalje od tvoje ulice, shvatiš da ima dublje od tvoje suze, i trudiš se da razumeš sve to. Često ne razumeš, ali se i dalje trudiš, svim snagama, bez obzira na to što ti ponekad ljudi govore ili urade suprotno od toga.

Razumeš da postoji spokoj u tebi i da je tvoja večna dužnost da ga štitiš i da, ako možeš, naučiš druge kako da vrate svoj spokoj i da ga ovaj put ne gube već da ga cene i čuvaju. Život je pozorište u tom smislu da svi imamo uloge, neke igramo neko vreme, neke čitav život. On je i film u smislu gde postoje eksplozije, samo što su nevidljive svima osim nama jer se dešavaju u nama. Život je sve što možeš da zamisliš. A u životu je najvažniji unutrašnji mir.

Imam dobrog komšiju, prijatelji smo još od detinjstva, on mi je jednom prilikom rekao: „Voleo bih da sam smiren kao ti. Da imam taj spokoj.“ Nikada neću zaboraviti ton njegovog glasa i poštovanje koje sam osetio prema njemu. On je stariji od mene, a stariji se poštuju, i činjenica da mi je neko stariji od mene rekao da se divi načinu na koji sam smiren me je učinilo da se ja osetim počastvovanim i da po prvi put shvatim da ako si spokojan čovek ti imaš odgovornost prema ljudima oko sebe da im na neki način pomogneš da shvate da i oni mogu biti spokojni jer ako nismo spokojni, ako nismo u jedinstvu sa samim sobom, šta smo?

M. N. (#sanjarsameseca, #bananesuzdrave)