Emir Kusturica: Voleo bih da snimim film o Jasenovcu, a ovako komentariše rijalitije

Filmski reditelj u Novom Sadu o knjizi "Šta mi ovo treba", saradnji sa SNP i našem vremenu. Televizijske emisije stvaraju privid da je sve kako treba.

Moje beleške imaju intenzitet ličnog, kao što sve u umetnosti mora da bude subjektivno, a kada postane objektivno, onda je to rijaliti. Zato ne gledam televiziju, gledam "Jutjub" jer tamo se vidi sve što meni treba, a sve što mi ne treba to se vrti 24 sata. Ovim rečima slavni filmski reditelj Emir Kusturica u utorak u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu objasnio je brojnim poštovaocima svoju potrebu da posle knjiga "Smrt je neprovjerena glasina" i "Sto jada" (Kompanija "Novosti") napiše i treću, naslovljenu "Šta mi ovo treba" ("Vukotić medija"). 

U prepunoj sali "Pera Dobrinović" najstarijeg nacionalnog teatra, Kusturica je kazao da ova knjiga ima smisla jer se bavi živim ljudima i nečim što je bilo, i izrazio nadu da će onima koji dođu za 50 godina, s njom biti neke stvari jasnije. Jer, kako reče, sve je u ovom vremenu okrenuto naopačke. Mi se već 25 godina borimo da izvedemo dokaz da nismo samo mi krivi za taj rat, nego da je nastao kao posledica nečega. 

"U mojoj knjizi je zabeleženo da je Džordž Buš Stariji rekao da nijedna zemlja iz bivše SFRJ neće moći da uspostavi odnose sa SAD dok ne izađe iz Jugoslavije i da ne može biti da je Slobodan Milošević kriv za njen raspad, nego je nju rastavio onaj ko ju je sastavio", naveo je proslavljeni reditelj i dodao da je problem tih Jugoslavija bio u tome, što su, kako bi naš narod rekao, sklapane "ozgo" a ne "ozdo". 

Prekidan aplauzima, Kusturica je rekao i da rijaliti nije smislio Srbin, ali je faza istorije u koju je svet ušao, na lomu između dva veka, dovela rijaliti koji nije samo ta emisija koja se zove "Farma", nego je to čitav niz emisija koje stvaraju privid da je sve kako treba i da ne treba da se pitamo - šta mi je ovo trebalo? 

"Taj sistem proizvodi novi vrednosni sistem koji preti da nam ubije srce i ono što je naša tradicija", istakao je reditelj. 

O knjizi koja je za kratko vreme doživela i treće izdanje, govorili su i Manojlo Vukotić, vlasnik Izdavačke kuće "Vukotić medija", Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske ,i dr Zoran Đerić, upravnik SNP. 

Na kraju promocije Đerić je saopštio da je ugovorena rediteljeva saradnja sa Srpskim narodnim pozorištem. Naredne godine Kusturica će u ovom teatru režirati predstavu rađenu po nekoj od priča iz svojih knjiga. 

Kusturica je, za "Novosti", rekao da bi voleo da snimi film o Jasenovcu, te da čeka da vidi kako će se okolnosti dalje na tu temu poklopiti. Ideju o ovakvom filmu koji bi režirao naš reditelj, izneo je nedavno izraelski istoričar i istraživač genocida u Drugom svetskom ratu Gideon Grajf. 

"Znam da su se mnogi toj ideji obradovali, ali možete misliti koliko su se ražalostili ovi koji veruju da oni treba da uzmu pare i naprave neki drugi film. Film o Jasenovcu kasni mnogo decenija zbog našeg nemara prema svojoj tragediji. Imamo mi stratišta mnogo, a zbog podaništva prema politici izbegavali smo da napravimo filmove o našim suštinskim i mitskim mestima", zaključio je Kusturica.