Емир Кустурица: Волео бих да снимим филм о Јасеновцу, а овако коментарише ријалитије

Филмски редитељ у Новом Саду о књизи "Шта ми ово треба", сарадњи са СНП и нашем времену. Телевизијске емисије стварају привид да је све како треба.

Моје белешке имају интензитет личног, као што све у уметности мора да буде субјективно, а када постане објективно, онда је то ријалити. Зато не гледам телевизију, гледам "Јутјуб" јер тамо се види све што мени треба, а све што ми не треба то се врти 24 сата. Овим речима славни филмски редитељ Емир Кустурица у уторак у Српском народном позоришту у Новом Саду објаснио је бројним поштоваоцима своју потребу да после књига "Смрт је непровјерена гласина" и "Сто јада" (Компанија "Новости") напише и трећу, насловљену "Шта ми ово треба" ("Вукотић медија"). 

У препуној сали "Пера Добриновић" најстаријег националног театра, Кустурица је казао да ова књига има смисла јер се бави живим људима и нечим што је било, и изразио наду да ће онима који дођу за 50 година, с њом бити неке ствари јасније. Јер, како рече, све је у овом времену окренуто наопачке. Ми се већ 25 година боримо да изведемо доказ да нисмо само ми криви за тај рат, него да је настао као последица нечега. 

"У мојој књизи је забележено да је Џорџ Буш Старији рекао да ниједна земља из бивше СФРЈ неће моћи да успостави односе са САД док не изађе из Југославије и да не може бити да је Слободан Милошевић крив за њен распад, него је њу раставио онај ко ју је саставио", навео је прослављени редитељ и додао да је проблем тих Југославија био у томе, што су, како би наш народ рекао, склапане "озго" а не "оздо". 

Прекидан аплаузима, Кустурица је рекао и да ријалити није смислио Србин, али је фаза историје у коју је свет ушао, на лому између два века, довела ријалити који није само та емисија која се зове "Фарма", него је то читав низ емисија које стварају привид да је све како треба и да не треба да се питамо - шта ми је ово требало? 

"Тај систем производи нови вредносни систем који прети да нам убије срце и оно што је наша традиција", истакао је редитељ. 

О књизи која је за кратко време доживела и треће издање, говорили су и Манојло Вукотић, власник Издавачке куће "Вукотић медија", Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске ,и др Зоран Ђерић, управник СНП. 

На крају промоције Ђерић је саопштио да је уговорена редитељева сарадња са Српским народним позориштем. Наредне године Кустурица ће у овом театру режирати представу рађену по некој од прича из својих књига. 

Кустурица је, за "Новости", рекао да би волео да сними филм о Јасеновцу, те да чека да види како ће се околности даље на ту тему поклопити. Идеју о оваквом филму који би режирао наш редитељ, изнео је недавно израелски историчар и истраживач геноцида у Другом светском рату Гидеон Грајф. 

"Знам да су се многи тој идеји обрадовали, али можете мислити колико су се ражалостили ови који верују да они треба да узму паре и направе неки други филм. Филм о Јасеновцу касни много деценија због нашег немара према својој трагедији. Имамо ми стратишта много, а због подаништва према политици избегавали смо да направимо филмове о нашим суштинским и митским местима", закључио је Кустурица.