Evo ko je bio Igor Bojović - preminuo je nakon duge i teške bolesti, a iza sebe je ostavio brojna dostignuća

Igor Bojović, dugogodišnji upravnik Pozorišta lutaka "Pinokio" i istaknuti dramski pisac za decu, preminuo je nakon duge i teške bolesti. 

Od Igora su se oprostile brojne kolege, glumci, kao i članovi pozorišta. Bojović je od 2016. do 2023. godine bio upravnik pozorišta "Boško Buha", a na istoj pozociji bio je i u pozorišta lutaka Pinokio.

Igor Bojović rođen je 27. maj 1969 u Beogradu. Bio je srpski dramski pisac, dramaturg i scenarista. Bivši je upravnik Pozorišta „Boško Buha” u Beogradu. Punih 18 godina bio je direktor i umetnički direktor Pozorišta lutaka „Pinokio”, a pre toga i direktor drame i dramaturg Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici.  Napisao je mnoge dramske tekstove, a naročito je poznat kao jedan od najplodnijih i najistaknutijih pisaca drame za decu. Njegova dela su izvođena na gotovo svim pozorišnim scenama u zemlji, a prevedena su na francuski, bugarski, makedonski, italijanski, engleski, ruski i turski jezik. Neki od najznačajnijih su “Izvanjac”, “Happy End”, “Ženidba kralja Vukašina”, “Bajka o caru i slavuju”, “Baš Čelik”, “Petar Pan”, “Mačor u čizmama” i dr. koji su izvođeni na scenama brojnih pozorišta u zemlji i inostranstvu.

Autor je i koautor scenarija za igrane filmove “Nož”, “Lavirint”, “Rat uživo”, i TV serija “Snovi od šper ploče”, “Dobro veče, deco” i drugih. Dobitnik je Sterijine nagrade za tekst savremene komedije, 1995, za herojsku komediju “Mačor u čizmama”, Sterijine nagrade za savremeni dramski tekst, 1996, za dramu “Izvanjac”, i brojnih drugih, od kojih se izdvaja Zmajeva nagrada za ukupan doprinos dramskom stvaralaštvu za decu koju je dobio 2004. godine.

Bio je dugogodišnji predsednik srpskog ogranka UNIMA, najznačajnije svetske lutkarske organizacije. Bio je direktor Drame i dramaturg Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici, a od 1998. do 2012. godine bio je upravnik Pozorišta lutaka „Pinokio“ u Zemunu. Od 2012. do 2014. bio je umetnički direktor, a od 2014. do 2016, ponovo je bio direktor istog pozorišta.

Igor je jednom prilikom govorio o odnosu savremenog čoveka prema pozorištu.

- U eri interneta, savremenih komunikacija koje čoveku, s jedne strane olakšavaju život, s druge čine da olako prihvati i mogućnost da se brzo edukuje, stekne kulturu, učini sebe površno ”mudrim”. U tom smislu, pozorište je, možda anahrona, ali i dalje esencija i obrazovanja i kulture i “pročišćenja emocija straha i sažaljenja”. Kakav je čiji odnos prema pozorištu lako ćete videti kada nekome ponudite na poklon besplatne ulaznice za predstavu - rekao je on svojevremeno.

Kako je naglašavao, dnevna politika je sastavni deo igrane predstave.

Predstave su uvek odraz stanja u društvu, bilo da je reč o pojavi jeftinih komedija koje su preplavila naše scene i čiji jedini smisao je da zarade novac i obezbede egzistenciju onima koji ih izvode do duboko misaonih komada koji se bave ozbiljnim društvenim temama ali ne odolevaju izazovu da u svoje sadržaje ne učitavaju govore ozbiljnih političara bivajući, na taj način, potvrda svega prethodnog što sam rekao. Dnevna politika i politikanstvo su ušli u sve pore našeg društva, pa i u pozorište.

- Glumci u pozorištu su u prilici da igraju važne, karakterne uloge, ispisane perom velikih i značajnih pisaca a na tv-u, kao mediju sa širim gledalištem, lakše se i brže radi, zarađuje i stiče jeftina popularnost koja često biva omamljiva. Na žalost, ona ne znači mnogo. Mahom glumcima pomaže kad ih zaustavi i prepozna saobraćajna policija ili kad ih u nekom supermarketu umesto, poslovično namrgođenih kasirki zateknu nasmejana lica. No, kako reče jedan poznati svetski rok gitarista: ”Ja nisam zvezda jer idem u samoposlugu. Ne znam ni jednu pravu zvezdu koja ide u samoposlugu”, ja, eto, ne znam ni jednog našeg glumca koji je prava zvezda - rekao je on u "Pozorišnom ogledalu, Studio B".