Ево ко је био Игор Бојовић - преминуо је након дуге и тешке болести, а иза себе је оставио бројна достигнућа

Игор Бојовић, дугогодишњи управник Позоришта лутака "Пинокио" и истакнути драмски писац за децу, преминуо је након дуге и тешке болести. 

Од Игора су се опростиле бројне колеге, глумци, као и чланови позоришта. Бојовић је од 2016. до 2023. године био управник позоришта "Бошко Буха", а на истој позоцији био је и у позоришта лутака Пинокио.

Игор Бојовић рођен је 27. мај 1969 у Београду. Био је српски драмски писац, драматург и сценариста. Бивши је управник Позоришта „Бошко Буха” у Београду. Пуних 18 година био је директор и уметнички директор Позоришта лутака „Пинокио”, а пре тога и директор драме и драматург Црногорског народног позоришта у Подгорици.  Написао је многе драмске текстове, а нарочито је познат као један од најплоднијих и најистакнутијих писаца драме за децу. Његова дела су извођена на готово свим позоришним сценама у земљи, а преведена су на француски, бугарски, македонски, италијански, енглески, руски и турски језик. Неки од најзначајнијих су “Извањац”, “Happy Енд”, “Женидба краља Вукашина”, “Бајка о цару и славују”, “Баш Челик”, “Петар Пан”, “Мачор у чизмама” и др. који су извођени на сценама бројних позоришта у земљи и иностранству.

Аутор је и коаутор сценарија за игране филмове “Нож”, “Лавиринт”, “Рат уживо”, и ТВ серија “Снови од шпер плоче”, “Добро вече, децо” и других. Добитник је Стеријине награде за текст савремене комедије, 1995, за херојску комедију “Мачор у чизмама”, Стеријине награде за савремени драмски текст, 1996, за драму “Извањац”, и бројних других, од којих се издваја Змајева награда за укупан допринос драмском стваралаштву за децу коју је добио 2004. године.

Био је дугогодишњи председник српског огранка УНИМА, најзначајније светске луткарске организације. Био је директор Драме и драматург Црногорског народног позоришта у Подгорици, а од 1998. до 2012. године био је управник Позоришта лутака „Пинокио“ у Земуну. Од 2012. до 2014. био је уметнички директор, а од 2014. до 2016, поново је био директор истог позоришта.

Игор је једном приликом говорио о односу савременог човека према позоришту.

- У ери интернета, савремених комуникација које човеку, с једне стране олакшавају живот, с друге чине да олако прихвати и могућност да се брзо едукује, стекне културу, учини себе површно ”мудрим”. У том смислу, позориште је, можда анахрона, али и даље есенција и образовања и културе и “прочишћења емоција страха и сажаљења”. Какав је чији однос према позоришту лако ћете видети када некоме понудите на поклон бесплатне улазнице за представу - рекао је он својевремено.

Како је наглашавао, дневна политика је саставни део игране представе.

Представе су увек одраз стања у друштву, било да је реч о појави јефтиних комедија које су преплавила наше сцене и чији једини смисао је да зараде новац и обезбеде егзистенцију онима који их изводе до дубоко мисаоних комада који се баве озбиљним друштвеним темама али не одолевају изазову да у своје садржаје не учитавају говоре озбиљних политичара бивајући, на тај начин, потврда свега претходног што сам рекао. Дневна политика и политиканство су ушли у све поре нашег друштва, па и у позориште.

- Глумци у позоришту су у прилици да играју важне, карактерне улоге, исписане пером великих и значајних писаца а на тв-у, као медију са ширим гледалиштем, лакше се и брже ради, зарађује и стиче јефтина популарност која често бива омамљива. На жалост, она не значи много. Махом глумцима помаже кад их заустави и препозна саобраћајна полиција или кад их у неком супермаркету уместо, пословично намргођених касирки затекну насмејана лица. Но, како рече један познати светски рок гитариста: ”Ја нисам звезда јер идем у самопослугу. Не знам ни једну праву звезду која иде у самопослугу”, ја, ето, не знам ни једног нашег глумца који је права звезда - рекао је он у "Позоришном огледалу, Студио Б".