Srpski glumci koji su upali u kandže jednog od NAJTEŽIH POROKA - Ovo ih je SKUPO KOŠTALO: "Manijakalno smo..."

Domaće glumište poznato je po svom boemskom životu.  Priče i anegdote koje se dešavaju iza kulisa dasaka koje život znače uvek su bile zanimljive javnosti.

Glumac Žarko Radić, najpoznatiji po ulogama u "Kapelskim kresovima", "Boljem životu" i "Povratku otpisanih" neretko ističe da iz Beograda nosi veoma lepe uspomene i to još od 19. godine kada je 1969. godine upisao beogradsku Akademiju za pozorište, film, radio i TV.

- Iz Beograda sam otišao 1991. godine. Tada sam već imao 41. Teško je reći koja je životna dob najlepša, ali taj put od studenskog doma do prekrasne kuće u Višnjičkoj banji, bio je i naporan i težak, ali i zanimljiv i plodonosan. Imao sam sreću da što u pozorištu, što na filmu i televiziji, radim sa najvećim umetnicima tog vremena - započeo je Radić.

 - Družili smo se u to vreme intenzivno. Imao sam i veliki krug drugara izvan ove naše profesije. Sa nekima od njih nalazim se i dan-danas, ovde i tamo, po svetu i uvek su ta druženja puna radosti, uzajamnog poštovanja i nostalgije. Kad se spomene Beograd neminovno navale hrpe slika i sećanja dvadestdvogodišnjeg boravka u velikom gradu koji je mene lično lepo, domaćinski primio, a ja sam mu to, nadam se, svojim radom i načinom života, pošteno vratio - priča Žarko.

- Volim da igram i karte. U beogradskom periodu bilo je dosta pokera i preferansa i tu ne mogu a da se ne setim Voje Brajovića, Josifa Tatića Taleta, Pece Ejdusa, Bogdana Diklića... Sa Lanetom Gutovićem i društvom smo jedno vreme manijakalno igrali crne mace, a sa Srbom Milinom i mojom dragom koleginicom Zlatom Numanagić smo noćima “cepali” jamb... Sada sam uglavnom na varijanti ekvadorskog remija i ponekad preferansa - prisetio se glumac.

Izvor: Blic