Српски глумци који су упали у канџе једног од НАЈТЕЖИХ ПОРОКА - Ово их је СКУПО КОШТАЛО: "Манијакално смо..."

Домаће глумиште познато је по свом боемском животу.  Приче и анегдоте које се дешавају иза кулиса дасака које живот значе увек су биле занимљиве јавности.

Глумац Жарко Радић, најпознатији по улогама у "Капелским кресовима", "Бољем животу" и "Повратку отписаних" неретко истиче да из Београда носи веома лепе успомене и то још од 19. године када је 1969. године уписао београдску Академију за позориште, филм, радио и ТВ.

- Из Београда сам отишао 1991. године. Тада сам већ имао 41. Тешко је рећи која је животна доб најлепша, али тај пут од студенског дома до прекрасне куће у Вишњичкој бањи, био је и напоран и тежак, али и занимљив и плодоносан. Имао сам срећу да што у позоришту, што на филму и телевизији, радим са највећим уметницима тог времена - започео је Радић.

 - Дружили смо се у то време интензивно. Имао сам и велики круг другара изван ове наше професије. Са некима од њих налазим се и дан-данас, овде и тамо, по свету и увек су та дружења пуна радости, узајамног поштовања и носталгије. Кад се спомене Београд неминовно навале хрпе слика и сећања двадестдвогодишњег боравка у великом граду који је мене лично лепо, домаћински примио, а ја сам му то, надам се, својим радом и начином живота, поштено вратио - прича Жарко.

- Волим да играм и карте. У београдском периоду било је доста покера и преферанса и ту не могу а да се не сетим Воје Брајовића, Јосифа Татића Талета, Пеце Ејдуса, Богдана Диклића... Са Ланетом Гутовићем и друштвом смо једно време манијакално играли црне маце, а са Србом Милином и мојом драгом колегиницом Златом Нуманагић смо ноћима “цепали” јамб... Сада сам углавном на варијанти еквадорског ремија и понекад преферанса - присетио се глумац.

Извор: Блиц