Iz Rusije stigla digitalizovana kolekcija srpskih rukopisa
Kolekcija obuhvata 375 fajlova.
Generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke iz Sankt Peterburga Aleksandar Ivanovič Vislij uručio je danas u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti digitalizovanu kolekciju srpskih srednjovekovnih rukopisa predsedniku SANU akademiku Vladimiru S. Kostiću.
Pogledajte video spot za NAJEMITOVANIJI SINGL u istoriji radija u Hrvatskoj!
Kolekcija obuhvata 375 fajlova sa 342 teksta koji potiču iz 12. veka (jedan odsto cele kolekcije), 13. veka (14 odsto), 14. veka (28 odsto), 15. veka (23 odsto), a 34 odsto svih dokumenata je iz 16. ili kasnijih vekova.
Kostić je naglasio da je u pitanju izuzetno značajna kolekcija koja "ne predstavlja poklon već ozbiljno obogaćivanje Arhiva SANU koji čuva oko 540 artefakata" i da se zbog toga oseća kao "čovek koji u tišini skromnog doma posle mnogo, mnogo godina, a u ovom slučaju se radi o vekovima, dočekuje donekle davno izgubljenog rođaka koji ostaje sa nama.
Predsednik SANU podsetio je da je Vislij pre 14 meseci posetio Akademiju i tada spontano i diskretno obećao da će doneti stare srpske rukopise koje čuva Ruska nacionalna biblioteka.
Vislij je podsetio da je fond Ruske nacionalne biblioteke krajem 18. i tokom 19. veka formiran tako što su ruski trgovci kupovali knjige po svetu, često po manastirima, ali i na pijacama, zatim ih poklanjali caru ili direktno biblioteci, pa je tako ta instutucija došla posed i srpskih srednjovekovnih rukopisa.
On je rekao da je proces digitalizacije rukopisa vrlo komlikovan i skup, jer su na papirusu i često ih je teško i otvoriti, razdvojiti strane, a da se ne oštete.
Digitalizacija kolekcije, koju je danas doneo SANU, trajala je 14 meseci i omogućena je zahvaljujući Dobrotvornom fondu Elene i Genadija Timčenka, čiji je osnivač počasni generalni konzul Republike Srbije u Sankt Peterburgu, Genadij Nikolajevič Timčenko, a uz veliki napor ambasadora Srbije u Rusiji i dopisnog člana SANU Slavenka Terzića.
Vislij je rekao da ne znaju da li imaju još srpskih rukopisa, a ukoliko ih otkriju, spremni su da i njih dugitalizuju.
On je ukazao na značaj digitalizacije kao načina da rukopise i retka izdanja učine dostupnim najširoj javnosti, ali takođe dodao da je važno da postoje i štampana izdanja.
Vislij je to ilustrovao zanimljivom pričom kako je tokom leta ka Beogradu prošetao avionom i primetio da jedna trećina putnika čita sa tableta, a dve trećine drži knjigu u rukama, što je za njega dokaz onoga čemu teže - da postoje i digitalna i štampana izdanja.
Kostić i Vislij su istakli da je današnja primopredaja samo baza za dalju saradnju koja će podrazumevati da ruski stručnjaci posete Arhiv SANU i boravak srpskih stručnjaka u Rusiji.
Kostić je primetio i da je Rusija otišla daleko ispred Srbije u pogledu digitalizacije zbog čega je sa Vislijem dogovorio da im pomognu u tom procesu kada budu otvorili Audio-vizuelni arhiv sa Centrom za digitalizaciju SANU.
Veliku zahvalnost Visliju danas je izrazio i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević koji je rekao da kao što u šumi, kada jedno stablo posustane, drugo preko korenja mu šalje hranljive materije, tako je "u šumi slovenske kulture najveće stabli - rusko, prenelo hranljive materije srpskoj kulturi".
Vukosavljević je naglasio da gest Ruske nacionalne biblioteke predstavlja pomoć očuvanju srpskog kulturnog jezgra i "obogaćivanje velike šume slovenske kulture".
Predstoji istraživanje rukopisa nakon čega će oni biti stavljeni na raspolaganje prvo istraživačima, a zatim i najširoj javnosti, a Kostić nije želeo da izdvaja najznačajnije rukopise, prepustivši taj posao stručnjacima.
