Из Русије стигла дигитализована колекција српских рукописа
Колекција обухвата 375 фајлова.
Генерални директор Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга Александар Иванович Вислиј уручио је данас у Свечаној сали Српске академије наука и уметности дигитализовану колекцију српских средњовековних рукописа председнику САНУ академику Владимиру С. Костићу.
Погледајте видео спот за НАЈЕМИТОВАНИЈИ СИНГЛ у историји радија у Хрватској!
Колекција обухвата 375 фајлова са 342 текста који потичу из 12. века (један одсто целе колекције), 13. века (14 одсто), 14. века (28 одсто), 15. века (23 одсто), а 34 одсто свих докумената је из 16. или каснијих векова.
Костић је нагласио да је у питању изузетно значајна колекција која "не представља поклон већ озбиљно обогаћивање Архива САНУ који чува око 540 артефаката" и да се због тога осећа као "човек који у тишини скромног дома после много, много година, а у овом случају се ради о вековима, дочекује донекле давно изгубљеног рођака који остаје са нама.
Председник САНУ подсетио је да је Вислиј пре 14 месеци посетио Академију и тада спонтано и дискретно обећао да ће донети старе српске рукописе које чува Руска национална библиотека.
Вислиј је подсетио да је фонд Руске националне библиотеке крајем 18. и током 19. века формиран тако што су руски трговци куповали књиге по свету, често по манастирима, али и на пијацама, затим их поклањали цару или директно библиотеци, па је тако та инстутуција дошла посед и српских средњовековних рукописа.
Он је рекао да је процес дигитализације рукописа врло комликован и скуп, јер су на папирусу и често их је тешко и отворити, раздвојити стране, а да се не оштете.
Дигитализација колекције, коју је данас донео САНУ, трајала је 14 месеци и омогућена је захваљујући Добротворном фонду Елене и Генадија Тимченка, чији је оснивач почасни генерални конзул Републике Србије у Санкт Петербургу, Генадиј Николајевич Тимченко, а уз велики напор амбасадора Србије у Русији и дописног члана САНУ Славенка Терзића.
Вислиј је рекао да не знају да ли имају још српских рукописа, а уколико их открију, спремни су да и њих дугитализују.
Он је указао на значај дигитализације као начина да рукописе и ретка издања учине доступним најширој јавности, али такође додао да је важно да постоје и штампана издања.
Вислиј је то илустровао занимљивом причом како је током лета ка Београду прошетао авионом и приметио да једна трећина путника чита са таблета, а две трећине држи књигу у рукама, што је за њега доказ онога чему теже - да постоје и дигитална и штампана издања.
Костић и Вислиј су истакли да је данашња примопредаја само база за даљу сарадњу која ће подразумевати да руски стручњаци посете Архив САНУ и боравак српских стручњака у Русији.
Костић је приметио и да је Русија отишла далеко испред Србије у погледу дигитализације због чега је са Вислијем договорио да им помогну у том процесу када буду отворили Аудио-визуелни архив са Центром за дигитализацију САНУ.
Велику захвалност Вислију данас је изразио и министар културе и информисања Владан Вукосављевић који је рекао да као што у шуми, када једно стабло посустане, друго преко корења му шаље хранљиве материје, тако је "у шуми словенске културе највеће стабли - руско, пренело хранљиве материје српској култури".
Вукосављевић је нагласио да гест Руске националне библиотеке представља помоћ очувању српског културног језгра и "обогаћивање велике шуме словенске културе".
Предстоји истраживање рукописа након чега ће они бити стављени на располагање прво истраживачима, а затим и најширој јавности, а Костић није желео да издваја најзначајније рукописе, препустивши тај посао стручњацима.