Jednim potezom nakon tragične smrti supruga oduševila je domaću javnost - evo kako danas živi Ružica Đinđić

Serija "Sablja" prikazuje se svakog vikenda na RTS-u, a večeras nas očekuje šesta epizoda. Naime, serija "Sablja" koja prati ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, kao i policijsku akciju koja je usledila nakon toga osvojila je gledaoce kako u našoj zemlji tako i u regionu.

Tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić, ubijen je 12. marta 2003. godine na vratima zgrade Vlade. Ubrzo nakon atentata u zemlji je uvedeno vanredno stanje, a počela je i akcija "Sablja" prilikom koje je krenuo obračun države sa organizovanim kriminalom. Tokom akcije je privedeno skoro 12.000 osoba.

Prošla je 21. godina od ubistva Đinđića, koji je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, sina Luku i ćerku Jovanu. Ružica danas ima 64 godine i živi potpuno normalnim i skromnim životom. 

Udovica premijera neretko odlazi u markete u komšiluku, a nije joj strana nabavka ni na gradskim pijacama, na kojima ponekad kupi i neki komad odeće. Ružicu su nedavno mediji uslikali kako isprobava haljinu na Kalenić pijaci u Beogradu što je sve oduševilo, obzirom da je to malo ko očekivao. Ružica je tada isprobavala haljinu i pričala sa prodavačicom. Bila je ljubazna i prijatna, lepa kao i uvek, te se moglo zaključiti da joj tuga i godine ne mogu ništa.

Kako su se upoznali Zoran i Ružica?

Ružica Đinđić je svojevremeno govorila o velikoj ljubavi nje i Zorana, a tada je za domaće medije otkrila i kako su se upoznali. 

- Upoznali smo se na tribini na kojoj je predstavljena njegova knjiga Jugoslavija kao nedovršena država. U njegovim očima prepoznala sam moralno čistunstvo, koje je namerno, da ga slučajno ne razotkriju, prikrivao naglašenom samouverenošću, arogancijom, oštrinom i učenošću. Bio je čist kao suza, pa je zato i morao da se brani raznim odbrambenim mehanizmima, da ga ne provale u ovom okrutnom i pokvarenom svetu. Čistunci, altruisti, humanisti su stalno na udaru, jer provociraju nečiju nečistu savest.

- Znam da je posle povratka sa doktorata iz Nemačke bio prosto opsesija svih lepih i pametnih žena koje su držale do sebe. Verovatno su doživele pravi privatni smak sveta kad je mene uzeo, jer je stvarno bio idealna prilika spram mnogih. A, eto, takav kakav je bio, odabrao je baš mene – anonimnu i nepoznatu koju niko nikad nije ni upoznao. Očigledno, nije bio čovek klišea i predrasuda, nego modernista koji je sve radio prateći sopstvena osećanja, a ne osvrćući se šta drugi misle. Mogla sam biti samo počašćena što je u meni prepoznao nešto izuzetno, izabrao me je za ženu, i predstavio beogradskom kulturnom, intelektualnom i političkom establišmentu, o kome sam ja znala samo iz novina.

Kurir/Vreme 2006