Једним потезом након трагичне смрти супруга одушевила је домаћу јавност - ево како данас живи Ружица Ђинђић

Серија "Сабља" приказује се сваког викенда на РТС-у, а вечерас нас очекује шеста епизода. Наиме, серија "Сабља" која прати убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, као и полицијску акцију која је уследила након тога освојила је гледаоце како у нашој земљи тако и у региону.

Тадашњи премијер Србије Зоран Ђинђић, убијен је 12. марта 2003. године на вратима зграде Владе. Убрзо након атентата у земљи је уведено ванредно стање, а почела је и акција "Сабља" приликом које је кренуо обрачун државе са организованим криминалом. Током акције је приведено скоро 12.000 особа.

Прошла је 21. година од убиства Ђинђића, који је иза себе оставио супругу Ружицу, сина Луку и ћерку Јовану. Ружица данас има 64 године и живи потпуно нормалним и скромним животом. 

Удовица премијера неретко одлази у маркете у комшилуку, а није јој страна набавка ни на градским пијацама, на којима понекад купи и неки комад одеће. Ружицу су недавно медији усликали како испробава хаљину на Каленић пијаци у Београду што је све одушевило, обзиром да је то мало ко очекивао. Ружица је тада испробавала хаљину и причала са продавачицом. Била је љубазна и пријатна, лепа као и увек, те се могло закључити да јој туга и године не могу ништа.

Како су се упознали Зоран и Ружица?

Ружица Ђинђић је својевремено говорила о великој љубави ње и Зорана, а тада је за домаће медије открила и како су се упознали. 

- Упознали смо се на трибини на којој је представљена његова књига Југославија као недовршена држава. У његовим очима препознала сам морално чистунство, које је намерно, да га случајно не разоткрију, прикривао наглашеном самоувереношћу, ароганцијом, оштрином и ученошћу. Био је чист као суза, па је зато и морао да се брани разним одбрамбеним механизмима, да га не провале у овом окрутном и поквареном свету. Чистунци, алтруисти, хуманисти су стално на удару, јер провоцирају нечију нечисту савест.

- Знам да је после повратка са доктората из Немачке био просто опсесија свих лепих и паметних жена које су држале до себе. Вероватно су доживеле прави приватни смак света кад је мене узео, јер је стварно био идеална прилика спрам многих. А, ето, такав какав је био, одабрао је баш мене – анонимну и непознату коју нико никад није ни упознао. Очигледно, није био човек клишеа и предрасуда, него модерниста који је све радио пратећи сопствена осећања, а не осврћући се шта други мисле. Могла сам бити само почашћена што је у мени препознао нешто изузетно, изабрао ме је за жену, и представио београдском културном, интелектуалном и политичком естаблишменту, о коме сам ја знала само из новина.

Курир/Време 2006